Ni manjeg grada ni više kockarnica i kladionica koje se uz blagoslov lokalne vlasti otvaraju u zgradama koje su pod zaštitom države kao kulturni spomenici i na samo desetak metara od škola. U isto vreme, gradonačelnik i njegova “muljatorska svita” NEĆE javnosti da imenuju sve one koji godinama žive za džabe u stanovima koji su vlasništvo Grada, kao da je to njegovo privatno vlasništvo?!
Čudi da takav jedan “veliki demokrata”, koji optužuje Beograd za sve i svašta, pravi se lud i taji ko i zbog čega živi na grbači svojih sugrađana? Jel to ta demokratija, kojom treba srušiti vlast u Beogradu, pa da “Zekaj od Peći” i svi drugi “satrapi” iz ekipe Saveza za “ silovanja i vešanja” dokusure ono što je preostalo od vremena pustahija dosmanlijskih štetočina…
A, dok se to ne desi, “Zekaj od Peći je smislio” kako da se obezbede sveže, žive pare? Jer, valja od nečega živeti, valja nekoga “oglobiti”, preživeti “ na crkavici, koja bi od onih mogla biti i izdašnija”, dok se ulicom ne preotme vlast u Beogradu, onima koji su izabrani narodnom voljom na izborima!?
I dosetili su se. “Evo rešenja”, povikao je “Zekaj” na jednoj od sednica gradske Uprave, sve pod “budnim okom velikog šabačkog Dona zvanog Du-Pe”… Kockarnice i kladionice u Šapcu niču kao pečurke posle kiše. Samo u glavnoj ulici Gospodara Jevrema ima ih desetak. Kladionice i kockarnice otvorene su u zgradama koje su proglašene spomenicima kulture i nalaze se pod zaštitom države,kao što je bivši hotel Zeleni venac, čuvena Krsmanovića kuća u centru, na raskrsnici gospodara Jevrema i Masarikove.
U čuvene šabačke kafane “Grand” i “Šaran”naselili su se kockari i kladioničari. Ono što posebno zgražava Šapčane jeste činjenica da se kladionice kockarnice otvaraju u neposrednoj blizini, ne samo srednjih već i osnovnih škola iako postoje propisi koji zabranjuju takvu praksu.
Kladionice su pune djaka koji dolaze da okušaju sreću pogadjajući rezultate utakmica, ali i na poker aparatima i drugim spravama. Jedna od radnica u kladionica kaže da deca dolaze i pre i posle škole, na velikim odmorima.
-Neki na kladjenje uplate po sto dinara, a bogami ima i onih koji daju po nekoliko hiljada.Dolaze nam djaci i sa seoskog područja koja idu u srednje škole, ali nažalost ima i osnovaca. Sumnjam da im roditelji znaju gde troše pare koje im daju za užinu – otkriva nam jedna radnica u kladionici.
Nije redak prizor da djaci u redovima čekaju da se klub otvori ,kako bi okušali sreću. Jedan roditelj nam po verava da je slučajno primetio da mu sin malo malo, pa traži novac i više nego što je potrebno za užinu i izmišlja da su to neki troškovi za školu:
-Jednom sam mu pretresao i džepove i video da ima 2000 dinara. Nisam ga pitao odakle mu, jer znam da bi me slagao. Oćajan ,rešio sam da ga pratim… Vidim ga kako ulazi u kockarnicu .Kad nisam pao u nesvest. Do bro sam ga” preslišao” i zna dobro da više tamo ne sme zaviriti. A pitam javno šabačke vlasti zašto dozvoljavaju da takvi objekti niču na svakom koraku? Da li time podstiču decu i narod da zaradi na kocki i kladjenju?-pita se ovaj roditelj.
A šabačka vlast ima i te kako tazloga što podstiče otvaranje ovakvih objekata,,vlasnicima ovih objekata uzima i danak na koji nema pravo.
Oni su svim vlasnicima tombole , poker aparata i drugih aparata za igru na sreću uveli posebnu komunalnu taksu .Ovaj namet stupio je na snagu 2012. godine . Pred Ustavnim sudom našle su se čak tri inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornih tarifa lokalnih komunalnih taksi.
Svoje obaveze prema državi, priredjivači igara na sreću već izmiruju kroz republički porez, tako da je odluka gradske skupštine nezakonita.
Šabac je pod pojmom zabavnih igara podveo i igre na sreću.Nametnut je danak od 50. ooo dinara godišnje za svaki aparat u kladionicama.Tako su se nezakonito lepe pare slile u gradsku kasu , pa ne čudi što ne samo da blagonaklono gledaju na otvaranje takvih objekata,već i podstiču na otvaranje. Neki vlasnici su najavili tužbe , pa će Zelenović izgleda morati da im vrati pare koje im je nezakonito uzimao punih šest godina.
-Sramota me kada prodjem kroz grad sa prijateljima koji su mi nedavno bili u poseti. Pitali me , da li je ovo kockarski grad? – čudi se jedan Šapčanin.
Kockarski duh nameće se ovom gradu kao jedini izbor da se nešto zaradi. Zaradila je šabačka vlast , a u ovim kockarskim igrama, kao što je odvajkada bilo, najveći gubitnici su njeni gradjani koje vlast od školskih dana podstiče na to. Baš kao u pesmi o Boži Pubu…
E.E. / embargo.rs