Dragan Đilas sa iščupanim znakom na Terazijama u centru Beograda! Nije fotomontaža, niti vic, već konačno obelodanjena istina! Trebalo je da prođe petnaestak godina pa da srpska javnost upozna pravu političku prirodu bivšeg beogradskog gradonačelnika, humanitarca, pa čak i lidera Demokratske stranke.
Ono što je sve iskrene demokrate prošle subote veče dotuklo je saznanje da je njihov bivši lider, oduvek bio lažni demokrata, a po ćudi i političkom delovanju otvoreni i direktni desničar. I nećemo ovoga puta potezati kao argumenat njegovo nasilničko ponašanje u privatnom životu i ophođenje prema pojedinim članovima njegove bivše porodice i familije, već ćemo samo analizirati njegovo ponašanje na javnoj sceni, njegove izjave koje su dijametralno suprotne. Tačnije, jedno je govorio dok je bio vlast, a nešto sasvim drugo kada je, voljom naroda, postao tanka opozicija!?
To da je, dok je bio na vlasti bio spreman da se sa svima onima za koje je procenjivao da su mu “politički neprijatelji” na vrlo ružan vulgaran način obračunava – uopšte nije nepoznato. Takođe su dobro poznati i njegovi rani politički radovi u kojima je neretko sa mnogo hvale govorio o desnici i desničarima. I uopšte nije slučajno što se uhvatio u isto kolo sa “Boškićem Ljotkićem”, jer su mu izgleda te ideje mnogo bliže i draže od onih o slobodi i demokratiji…
Ali, okolnosti pod kojima su se u Srbiji jedino pravile ogromne nepoštene pare, “naterale su ga”, da bude demokrata, da bude jedan od nosilaca političke vlasti i moći, prvo kao direktor Narodne kancelarije ( institucije koju su, kako se nezvanično tvrdi izmislili Englezi, kao mentori Demokratske stranke!?), pa potom kao gradonačelnik Beograda i na kraju kao predsednik iste te Demokratske stranke.
Evo samo jednog malog primera kako su tekle Đilasove “političke mene”, njegovi stavovi o gej paradi, koje su bile u direktnoj funkciji njegovih parapolitičkih biznisa…
Dok je još bio lider DS-a, ( 2014.) na Tviteru, na pitanje o održavanju gej parade u Beogradu rekao da je Demokratska stranka uvek podržavala održavanje te manifestacije i da se prajd mora održati ove godine.
Očigledno, odlaskom u opoziciju bivšem gradonačelniku Beograda proširili su se vidici, pa je shvatio da ne može da ignoriše potrebe istopolno orijentisanih građana.
Ne tako davno, samo pre dve i po godine, Đilas je kao tadašnji gradonačelnik glavnog grada Srbije izražavao potpuno suprotne stavove. U avgustu 2011. je za RTS izjavio da Srbija ima većih problema od održavanja Parade ponosa i da nikada neće podržati bilo koju manifestaciju koja može da ugrozi bezbednost Beograđana.
– Ovo je zemlja u kojoj treba da se borimo za nova radna mesta, za prava naše manjine na Kosovu koja su ugrožena, ovo je danas zemlja u kojoj su ljudi primorani da rade u stranim kompanijama za 17.000 dinara, a mi već danima slušamo priče hoće li se gej parada održati ili neće – bio je tad izričit Đilas.
I ni to nije sve. Nekada je štitio Beograd od nasilja, brinuo o
sugrađanima, a u subotu se dohvatio zaštitne ograde sa “braćom Boškom i
neukim Borkom i nejakim Nebojšom”, da je nose, ko zna kuda? Pa je onda
bes zbog neizlaska na ulice Beograđana iskalio na obližnjem saobraćajnom
znaku…
E.E.