Teško je izmeriti i odmeriti meru bezobzirnosti i nipodoštavanja koju je Marko Bastać pokazivao i pokazuje u ophođenju sa zaposlenima u opštini Stari Grad?! Antikorupcijski i neprofitni portal Embargo, nastavlja objavljivanje iskaza zaposlenih, koji iz sasvim raazumljivih razloga „moraju da ostanu anonimni“ za javnost, iz straha za svoja radna mesta, pa i ličnu bezbednost!? Jer, ubeđeni su, da „“njegove žute minute“ čine ga upravo onakvim kakvim on u suštini nije, ali „ opsednutog da u tom trenutku može svašta da učini i čini“…
„ Otprilike, kao da smo svi mi bili njegovi najamni radnici, jeftina radna snaga od koje je tražio ne samo bespogovornu poslušnost, nego i više od toga: robovsku ćutnju i patnju.
Na jednom od redovnih opštinskih sastanaka sa rukovodiocima Odeljenja i Službi, došlo je do žestoke svađe i novog skoba i smenjivanja uzornog službenika opštine sa šefovskog mesta. Reč je bilo o jednom od dugogodišnjih opštinskih rukovodioca, ponositom čestitom čoveku, Srbinu iz Crne Gore, Ratomiru Tomaševiću! Njemu je nedugo zatim pozlilo, i nažalost ubrzo je preminuo! Opšti šok i zaprepašćenje svih zaposlenih bilo je više nego očigledno! Mnogi su se tada zapitali, zašto Bastać i najbliži saradnici nisu došli na sahranu dojučerašnjem kolegi, saradniku i rukovodiocu? Odgovor je možda i dat na samoj sahrani, da i nisu bili ni poželjni, s obzirom da je ROĐENI BRAT TOMAŠEVIĆA U OPROŠTAJNOM GOVORU, BUKVALNO PROZVAO RUKOVODSTVO OPŠTINE STARI GRAD (BASTAĆA?!), SMATRAJUĆI IH INDIREKTNO ODGOVORNIM ZA OVU IZNENADNU SMRT, OČIGLEDNO, KAO POSLEDICU PREŽIVLJENOG STRESA!
Druga, još potresnija smrt, zadesila je nešto ranije, jednog od njegovih najblažih saradnika, iz tadašnjeg DS-a. Uroša Milanovića (25), koji je izvršio samoubistvo u svom rodnom kraju skočivši sa litice. Ostalo je tajna šta je napisao u oproštajnoj poruci, ALI SE SPEKULIŠE DA JE RAZLOG „NAVODNI SUKOB SA BASTAĆEM“, VEZANIM ZA NAPUŠTANJE NJIHOVE EKIPE IZ DEMOKRATSKE STRANKE I FORMIRANJA POKRETA „ČUVARI STAROG GRADA“!?
Naime, Milanović je bio verni „vojnik“ DS kome je ta uloga bila iznad svega, pa očigledno i iznad sopstvenog života, a prilično mlako Bastaćevo oglašavanje povodom ove tragedije samo potpiruje već postojeće sumnje o indirektnoj vezi sa ovim traagičnim događajem. Takođe, do današnjegg dana, u opštini se svesno ćutalo i ćuti u vezi sa ovom tragedijom u kojoj je nastradao jedan mlad, prespektivan čovek… Pitamo se, zašto niko kasnije ni danas, Urošu nije ništa posvetio u opštini Stari Grad, ili nazvao po njemu, a zaista je to zaslužio kao vrstan mladi stručnjak, besednik, najbolji đak, aktivista, itd. !!!!
Da iver ne pada daleko od klade, dokaz su i bastaćevi najbliži saradnici: Ni oni nisu mnogo bolji od ovog „“ bastaćluka“… Tako Andrej Berlingar, Bastaćeva desna ruka i šef kampanje na izborima pre nepune četiri godine, TAKOĐE JE POZNAT PO NASILJU, očigledno instruiranom od strane svog šefa: Pored svakodnevne grubosti i netolerancije prema zaposlenima u Upravi, pre izvesnog vremena izazvao saobraćajku na mostu Gazela vozeći u teškom pijanom stanju, a takođe je, još skorije, na ulici tukao mladog sina otpuštenog bivšeg saradnika Zorana Đorđevića, nekadašnje sekretara Skupštine opštine.
U oba slučaja, pred organima reda, pozvao se na imunitet Člana Veća optine, a već je bio izabran (na nameštenom konkursu?!) za Načelnika Uprave Starog grada. Nedavno, u dogovoru sa šefom, iz čiste bahatosti, nezakonito otpustio jednog od najboljih novinara, iz Službe za informisanje, posle 20 godina uspešnog profesionalnog rada u medijima i bivšeg člana DS-a, zato što se protivio mobingovanju i političkom nasilju koje je trpeo više od četiri godine! Ne samo što je otpustio ugledog stručnjaka, magistra, porodičnog čoveka, člana Izvršnog odbora sindikata Opštine, VEĆ MU JE I ZABRANIO ULAZAK U ZGRADU OPŠTINE, iako je reč o totalno miroljubivoj osobi, koja je želela da ostane anonimna, bez javne polemike isključivo zbog brige za sigurnost sebe i svoje maloletne dece“….