Lbtj, spakovaće me Nebojša Zelenović na robiju, a nisam proneverio pet miliona evra gradskih para. Ma, nisam ni 50 evra!
Čitam u njegovim medijima, koje je šakom i kapom finansirao dok je drmao našim gradom, da sam u prošlu subotu bio na novom šabačkom mostu u društvu batinaša!
Priznajem, bio sam na mostu, jer sam hteo da pređem preko njega, a i nekako mi to ide uz posao… I ovaj koji trenutno obavljam u Gradskom veću (između ostalog i za informisanje), ali i uz novinarsku profesiju u kojoj sam bio punih 37 godina.
E sad, za razliku od Zelenovića, ja se na mostu nisam zaletao ni u koga. Nisam, kao njegov advokat Vladimir Terzić kamenovao kolonu, niti sam se, kao njegov drugi advokat Aleksandar Mijailović, a to su oni likovi što za njegov račun pišu razne prijave i daju izjave po Đilasovim medijima, kuropecao sa stisnutom pesnicama i mamio da me neko klepi u gužvi.
Na mostu sam pokušavao da sprečim da ne dođe do većeg incidenta, što je bila očita namera Zelenovića i njegove ekipe, kako bi iz toga medijski i politički profitirali. Bez obzira na cenu, uglavnom tuđih polupanih glava, što po pravilu biva. Bio sam, kako bi se to u literaturi reklo – glas razuma.
I video sam, iz blizine, kako Crni, koji je zverski premlatio Duška Prokića, i ne samo on, po komandi iz poprečenih traktora uzimaju motke, čekiće, štangle, sekire… kako bradonja pored bivšeg gradskog većnika Salka Karadarevića mučki, iza bankine, svom silinom baca flašu u masu, kako žena, koja je prethodno poljupcima dočekivala Zelenovića, pokušava da biber-sprej uprska kroz otvorene prozore automobila u pokretu.
Valjda, da šoferi bolje vide dok voze ili, možda, da izazove nečiju pogibiju?
Na to i druga pitanja, bilo bi lepo da odgovori nadležni tužilac, kome ću dobrovoljno otići da me sasluša. Da ne troši državne resurse i da Zelenović ne mora da ga pritiska preko N1.
Pa da vidimo ko je sve i šta radio na mostu!
Ali pošto nemam dilemu, da se ja u sedmoj deceniji života (guram u zdravlju 63.) savršeno uklapam u profil batinaša, i da dobro znam čiji su kadrovi većina šabačkih tužilaca i sudija, već sam spremio ćebe. A prijatelje molim, kad se sete, da mi u Bogosavac pošalju poneko paklo cigara. Ako na robiji, pod stare dane i propušim.
Miroljub Mijušković