Svako želi da pobedi, posebno na izborima, na bilo kom nivou bili organizovani. Izbori su izbori. Ali, svakome je pobeda draža ako je izvojevana protiv dobrog protivnika, jakog političkog suparnika. Ali… Kad pobedite protivnika sa nulom, kada mu „ne dozvolite“ da uzme makar jedno mesto, bar u Savetu mesnih zajednica, kao što se juče desilo u Majuru – onda se veoma argumentovano postavlja pitanje: Pa, ko Vam je bio protivnik, kada ste ga pregazili kao plitak potok, a da vam voda nije ušla ni u cipele?!
Odgovor je građanima Šapca i celog Mačvanskog okruga više nego jasan. Dušan Petrović i njegovo „političko lutkarsko pozorište“ koje predvodi „potrčko“ Nebojša Zelenović, pa oni beogradski vikend političari, Dragan Đilas, Vuk jeremić, Boško Obradović, Boris Tadić, Borko Stefanović imaju toliku podršku srpskog naroda, da više pošteno ne bi mogli da rukovode ni mesnom zajednicom?! Ali, oni se i dalje tvrdoglavo drže za ruke, traže spas i pomoć od američkog ambasadora Skota, jer neće da priznaju da su duboka politička prošlost…
Evo primera „slobodarske Uprave“ grada Šapca: „Lažu, mažu“, a ništa pametno nisu uradili za skoro dve decenije vladavine u Šapcu. Žive kao praistorijski paraziti na grbači sopstvenog naroda, poreskih globi koje nemilice troše iz kase gradskog budžeta! Jedina, i doslovce jedina podrška i dalje im stiže iz pravosuđa, koje je sporo, traljavo i namerno aljkavo u procesuiranju svega onoga što se u ovom gradu pokraj Save 19 godina „muftačilo i kralo“!? Odavno se pitamo: Da li to oni odrađuju ranije zasluge ovdašnjeg bivšeg dosovog ministra pravosuđa, koji je advokatsku praksu „ispekao u velikim sudskim procesima, sporenjima seoskih međaša oko stope zemlje“?
Samo u tom „slobodarskom dosmanlijskom Šapcu“ se desilo nešto za Ginisa ili bar za seriju Diskaverija, da tri puta veću novčanu kaznu dobije neko za javno izgovorenu reč u Skupštini grada, od utvrđenog lopovluka, krađe glasova na lokalnim izborima?! I to nikome ne smeta. Ne smeta njihovim mentorima, lažnim zapadnim licemernim demokratama, „belosvetskim protuvama koje će se za šaku dolara“, ako treba odreći i rođene majke i čak priznati da ih je ipak na svet donela roda?
Ćute šabačke dosmanlije o novom izbornom potopu u Majuru. Plutaju kao miševi u žabokrečini sopstvenog neuspeha. Žive neku svoju virtuelnu stvarnost koju čestim dolascima podgrejavaju „beogradski dođoši“ na čelu sa verovatno najomraženijom ličnošću u celom okrugu – , političkim „profiterom“ Draganom Đilasom…
I takvi za „batinologa“ Jovu Bakića nisu lupeži? Umesto što „preti dugim cevima, uličnom jurnjavom lupeža“, mogao bi da konačno uradi nešto korisno za sopstveni narod, ako je zaista tako nadaren za nauku, kakvim se predstavlja: Da nam sociološki ( a ne „batinološki i dugocevno“) objasni, kakav je to fenomen, kada se ISTI godinama bore za vlast samo zarad ličnog bogaćenja, a ubedljivo gube sve izbore, ali ne dozvoljavaju nikome drugom, čak ni da započne političku utakmicu? Šta je to? Falinka uma, deformacija duha ili samo lična alavost premazana genetskom pokvarenošću?
Srećom, narod sve vidi, sve zna. I jedino što može, kažnjava ih na izborima, kad već pravosuđe neće da ih pošalje „ na službeni put“…
E.E.