Gradski odbor Srpske napredne stranke Šabac zgađen je izjavom predsednika Crne Gore Mila Đukanovića u kojoj je predsednika Srbije Aleksandra Vučića uporedio sa Hitlerom, a mitropolita Joanikija nazvao „krvavim mitropolitom“.
Imajući u vidu šta je sve Đukanović u proteklih nekoliko godina izrekao na račun srpskog naroda, sa žaljenjem konstatujemo da nismo iznenađeni ovim najnovijim izlivom mržnje prema Aleksandru Vučiću i Srbima. I sam se nekada deklarišući kao Srbin, predsednik Crne Gore, nastavlja tradiciju svojih prethodnika, koji su odričući se od svog naroda postajali krvoloci.
Posebno je žalosno što se Milo Đukanović na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i mitropolita Joanikija jada Hrvatima, verovatno čvrsto verujući u novokomponovani „montenegrinski“ istorijski narativ da su Crnogorci zapravo Crveni Hrvati. Ne želimo da ulazimo u motive nečije etničke identifikacije.
Ipak, očigledno je da Milu Đukanoviću treba krivac za veoma loše političke poteze zbog kojih je izazvao gnev u Crnoj Gori, pa mu je najlakše da za svoje neuspehe krivicu svali na Aleksandra Vučića i Srbe. A upravo je Milo Đukanović, u grču zbog sve izvesnijeg političkog kraja, donosio odluke koje bi postidele i naciste.
Pokušaj ukidanja Srpske pravoslavne crkve, ignorisanje čak 30 odsto građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi, samo su neki od poteza čoveka koji upoređuje predsednika Srbije sa Hitlerom. U Crnoj Gori Mila Đukanovića, Srbi u javnoj upravi malobrojniji su nego u Hrvatskoj, zemlji koja je izvršila etničko čišćenje nezabeleženo u istoriji.
U Crnoj Gori Mila Đukanovića crkveni velikodostojnici moraju pokriveni pancirom da uđu na crkveno imanje. U Crnoj Gori Mila Đukanovića Srbima se ne priznaje pravo na jezik, istoriju, kulturu, religiju … Cetinjem pod kontrolom Mila Đukanovića ore se ustaški stihovi Marka Perkovića Tompsona koji poziva na klanje Srba, a poezija istog autora može se čuti i na talasima crnogorske državne televizije. Taj Milo Đukanović se usuđuje predsednika Aleksandra Vučića da poistoveti sa liderom nacionalsocijalista.
Milo Đukanović ne krije da ne želi Srbe u svojoj državi. Više puta smo od njegovih saradnika, ministara i drugih obožavalaca slušali kako priželjkuju Srbima sudbinu svojih sunarodnika u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. U isto vreme sunarodnike crnogorskog predsednika u Srbiji niko ne odvaja od domicilnog stanovništva.
Jasno nam je da je sada veoma popularno Srbe optuživati za sva zla ovog sveta. Pitamo se samo, da li će ijedna organizacija civilnog društva i u Crnoj Gori i u Srbiji, ili neki od političara koji ne propuštaju priliku da optuže Srbiju kada neko popreko pogleda stranog državljanina, isto učiniti i u ovom slučaju?