Jalovička likovna kolonija: Jedinstvena galerija u selu Jalovik

Jalovička likovna kolonija je jedna od najstarijih i najznačajnijih likovnih kolonija u Srbiji. Zahvaljujući pravilu i običaju koji je važio do pre neku godinu da svaki umetnik svome domaćinu ostavi bar po jedan rad, čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija kakve, sigurno, na našim prostrima još nije bilo.

Jalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine na inicijativu Milovana Šujića i Zorana Simića. Sedište kolonije je u Posavotamnavskom selu Jaloviku u opštini Vladimirci.

Tokom svoje bogate istorije Jalovička kolonija ugostila je preko 200 umetnika iz zemlje i inostranstva ( Japan, Švedska, Francuska, Italija, Amerika, Španija, Egipat, Finska, Rusija, Nemačka, Urugvaj, Holandija, Portugalija, Brazil, Rumunija, Izrael) i oformila zavidnu kolekciju umetničkih dela.

“Specifična karakteristika Kolonije je simbioza sela i umetnosti pri čemu je samo selo pretvoreno u galeriju. Zahvaljujući pravilu i običaju koji je važio do pre neku godinu, da svaki umetnik svome domaćinu ostavi bar po jedan rad, čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija kakve, sigurno, na našim prostrima još nije bilo”, kažu u Biblioteci “Diša Atić” ustanovi koja učestvuje u svim programskim aktivnostima tokom saziva Jalovičke likovne kolonije.

Jalovička likovna kolonija specifična je i jedinstvena po mnoga čemu. Osim što je jedna od najstarijih manifestacija ove vrste kod nas, tokom poslednjih godina ona je postavila nov i uspešan model funkcionisanja.

“Bitna karakteristika i dodatni kvalitet ove kolonije jeste to da su organizatori uspeli da privuku umetnike mlađe generacije, koji su novim idejama i stavovima, ali prevashodno novim medijima i tehnologijama, dali i novi karakter ovom dešavanju”, ističu u Biblioteci.

Tako je tokom letnjih meseci u malom posavo-tamnavskom mestu već nekoliko godina za redom moguće videti radove kakvi se izlažu i u velikim svetskim galerijama. Instalacije, intervencije u prostoru i skulpture koje nastaju u Jaloviku, daleko prevazilaze očekivanja kada je reč o umetnosti koja nastaje u uslovima jedne stereotipne manifestacije. Jalovička kolonija, međutim, u svojim nastojanjima da se osavremeni i modernizuje ide i korak dalje. Osim obezbeđenog smeštaja i uslova za rad, osmišljen je i interesantan i raznovrstan  program u kojem umetnici aktivno učestvuju.

“Po završetku planiranog rada u koloniji organizuju se izložbe na kojima umetnici predstavljaju svoje radove i na taj način ostvaruju dodatnu vezu sa lokalnom sredinom koja se upoznaje sa savremenom umetničkom produkcijom”, objašnjavaju organizatori Kolonije.

Veliki broj radova koji su nastali u koloniji od njenog osnivanja do danas ostali su u vlasništvu Jalovičke kolonije i sada, posle 43 godine, možemo govoriti o značajnoj kolekciji dela mnogobrojnih umetnika koji su boravili u Jaloviku.

“Visoke domete kolonije potvrđuje činjenica da su umetnici, iako odvojeni od gradova koji su središta dešavanja, zadržali kritički stav i na izvestan način produbili svoje poglede”, ističu u Biblioteci.

Na kraju, treba naglasiti da je Jalovik redak primer uspešne transformacije starijih manifestacija i jedno od retkih mesta gde mladi umetnici koji imaju šta da ponude, dobiju šansu da to i ostvare. Stvarajući radove u različitim novim tehnikama i tehnologijama, i savremenim pogledom na svet, oni su pokrenuli novi način rada u kolonijama.

Jalovička kolonija realizuje i značajnu saradnju sa inostranstvom jer pozivanjem umetnika iz raznih delova sveta ostvaruje komunikaciju i kontakte sa brojnim umetnicima i organizacijama koji se samim tim upoznaju i sa našom umetničkom scenom.

Jalovička likovna kolonija u svom 43. sazivu održana je i ove godine, od 1. do 10. avgusta,  ali je radila u skladu sa preporukama kriznih štabova o ponašanju tokom pandemije. Broj domaćih učesnika u ovogodišnjem sazivu bio je manji a stranaca, zbog otežanog kretanja preko državnih granica svuda u svetu, nije bilo.

Godinama je sufinansirana od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a od 2003. godine svake godine je po konkursu Ministarstva dobijala određena finansijska sredstva.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “Vladimirci danas” koji je finansijski podržan od strane opštine Vladimirci. Zahvaljujemo se na saradnji Biblioteci „Diša Atić“ i njenoj direktorki Jasmini Kojičić.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Mačvanski Info / Foto: FB Likovna kolonija Jalovik

Akcebet
- Restbet - Trendbet