Nikada ne treba da zaboravimo Veliki rat – Prvi svetski rat i svu golgotu koju smo prošli kao srpski narod. Ne treba da zaboravimo ni sve izgubljene i dobijene bitke i proboj Solunskog fronta. Obeležavamo kao država i narod časno 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.
Ali ono što ne smemo nikada da zaboravimo je i časne ljude koji nisu bili Srbi a bili su uz nas kada nam je bilo najteže. Jedan od njih je dr Arčibald Rajs, čovek koji je nas Srbe voleo više nego što mnogi Srbi vole svoj narod. To je posebna tema…
Mislim na to kako neki Srbi a naročito oni koji se bave politikom mogu da rade protiv svog naroda i svoje države zarad nekih sitnih interesa. Ako su u pitanju i veći interesi, svakako nisu vredni izdaje svog naroda i države.
Dr Rudolf Arčibald Rajs je bio švajcarski forenzičar, profesor na Uviverzitetu u Lozani, publicista i doktor hemije. Pre svega bio je veliki čovek. Jedan od najvećih prijatelja srpskog naroda ne samo tog doba, nego i u istoriji. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom tokom Prvog svetskog rata. Izveštavao je tako da se direktno suprostavio sramnoj propagandi o srpskom narodu kao divljačkom. Rajs je sa srpskom vojskom prešao Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u Beograd.
Takav čovek ima pravo na svoj stav. Ima pravo i da nas kritikuje. Njegovo delo „“Čujte Srbi“ i danas je aktuelno i danas nas opominje. Knjiga „Čujte Srbi“ je završena 1. juna 1928. godine i evo posle 90 godina je ponovo aktuelna. Arčibald Rajs je naš srpski narod doživljavao kao prijateljski. Njegovu kritiku treba da shvatimo krajnje ozbiljno. I prijateljski.
Ovako je Rajs govorio o nama:
– Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas.
– Niste veliki radnici. Često odlažete za sutra, čak i za prekosutra ono što biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi.
– Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda.
– Današnja omladina će vam odlučno reći da nipošto ne želi da gine, jer joj to ništa ne donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim očima, i kako oni koji su se žrtvovali, kod vas, u vašoj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.
– Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo, naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša.
– Umesto da deluje pozitivno, vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgrađivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od čega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena.
– Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv. „Inteligencija“ vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome, do ministra. „Inteligencija“ Srbije skoro ništa nije učinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje dragocene članove skloni na sigurno.
– „Otmeno društvo“ ne dozvoljava nekom svom članu da se izdigne iznad proseka. Svim sredstvima nastoji da prepreči put onome ko se osmeli i poželi da istupi iz njegovih redova.
– Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!
Ovo je samo deo Rajsovih misli o nama.
Mnogi od nas se prepoznaju u nekim od ovih rečenica.
Vreme je da shvatimo gde kao narod grešimo.
Vreme je da shvatimo šta su nam prave vrednosti.
Vreme je da naše pozitivno u nama pobedi ono negativno koje gajimo u sebi.
Pogledajmo oko sebe. Pogledajmo naše prijatelje, kolege i komšije. Upitajmo se zašto bližnjima svojima činimo loše stvari i zašto svakog ko iskoči po dobrom i penje se stepenicama ka boljem, želimo da ga gurnemo u provaliju pa barem po cenu toga da ni nama ne ide na bolje.
Na kraju mogu samo da poručim: „Čujte Srbi, čuvajte se sami sebe!“.
Dr Uglješa Mrdić
5.novembra 2018. godine