Šta sve ne rade na tim fatamorgana narodnim protestima protiv aktuelnog režima i Vučića lično, samozvani opozicioni lideri i njihovi „azapi“: vređaju, psuju, prete, njaču, bleje, smeju se…Ali, ni reči Srbija ne ču o Kosovu, o borbi da se sačuva nešto što je davno izgubljeno, da pokuša da se vrati, ono što je dato u nepovrat?!
Zašto srpska opozicija beži od teme Kosova, već ih samo interesuje kako da do vlasti dođu, kako da Vučića sklone, kako da ponovo zasednu u udobnu fotelju moći i drpisanja i nastave tamo gde su stali 2012.godine?
Po nama, postoje samo dve vrste kristalno jasnih varijanti za odgovor koji muči svakoga razumnog i racionalnog u Srbiji ( a po našim statističkim podacima, njih je najmanje dve trećine!?):
Prema prvoj verziji, za Tadića, Djilasa, Jeremića, Stefanovića, Obradovića, pa i onog „Dušanovog potrčka“ Zelenovića – Kosovo nije uopšte tema za njih! Zašto? Zato što su učinili sve, posle sloma Miloševićevog režima, da se ovaj slučaj okonča i na najbeskrupulozniji diplomatski način izigra Rezolucija 1244 i moć i uloga Saveta bezbednosti UN – stavi ad akta i sve prenese na „ briselske kadije i sudije“… Te, prema tome, nemaju oni ništa novo da kažu, niti ponude srpskom narodu, kad su dozvolili da EULEKS zagospodari Kosovom i krene u završnu fazu zaokruživanja nezavisnosti prve narko države u svetu! Da bi stvar bila ozbiljnija, a oni još vernije sluge Zapada i Amerike posebno, dozvolili su u više navrata nove pogrome Srba, paljenja svetinja i apsolutnog nečinjenja na proglašavanje nezavisnosti ( šiptari su to uradili 2008.) koje je odmah na pritisak Amerike, Engleske, Nemačke i Francuske prihvatilo skoro pola sveta!? Da podanička uloga ondašnjeg srpskog rukovodstva bude još veća i klanjanje ne bude do kolena, nego do crne zemlje – pobrinuli su se Tadić i Koštunica ( predsednik i premijer Srbije) postavljanjem takozvanog administrativnog prelaza ( čitaj granice) između dve po njihovom Ustavu srpske teritorije, na Jarinju i Brnjaku!? I smešno je, danas što Koštuničin bivši „ordonans“, profesor Samardžić priča „neku drugu priču“, o tome kako su oni nešto hteli, nešto tobože započeli 2006.godine sa onom čuvenom lažnom šefovskom „eurekom, više od autonomije, a manje od nezavisnosti“, kad je to ostalo samo mrtvo slovo na „ neobaveštenom Koštuničinom papiru“!? I krajnje je neumesno sada, iz ove perspektive, sve to prenebregnuti i pričati o nekakvom Briselskom sporazumu, kao nekom izdajničkom činu, kad je „ ta izdaja“ odrađena mnogo ranije i kada su je izveli oni, podvijena repa, sa ramenima skupljenim ispod kolena pred silama moći i zla koje su ih inače i dovele na vlast u Srbiji, u velikom spektaklu narodne obmane (u režiji CNN-CIA), čuvenog 5.oktobra 2000. godine…
I po drugoj, takođe vrlo uverljivoj verziji, ista „ekipa političkih gubitnika“ je sve rekla za 12 godina ( 2000-2012.) upravljanja Srbijom, kada su uspeli što nikome nije do tada: da rasprodaju za bagatelu državnu imovinu, obogate sve svoje klošare“ i sebe lično, da likvidiraju sve srpske banke i dovedu zelenaške sa sumnjivim kapitalom i još sumnjivijim vlasnicima, da učine Srbe snishodljivim do najnižih granica! To je imalo za posledicu gubljenje i najnižeg minimuma socijalne kulture i duha zajedništva!? Učinili su da Srbi sami sebi postanu neprijatelji, da Srbin Srbinu postane vuk, po onoj čuvenoj Makijavelijevoj filozofskoj tezi…
U takvoj situaciji jedina im je briga da ispune nalog Zapada, da sa vlasti skinu Vučića, jer je on postao glavna brana zaokruživanja međunarodnog priznanja američke narko države na Balkanu, kao tranzit zone na putu droge iz Avganistana za Zapadnu Evropu i ostale delove sveta na toj ruti…A, da bi taj zadatak lideri bez podrške naroda ostvarili, morali su da krenu sa najnižim udarcima, napadima spolja i iznutra, kupovinom i podmićivanjem svakoga ko je spreman da za „ šaku srebrnjaka proda svog šefa“ unutar velike stranke?! I ima ih takvih, ali nema tih para sa kojima bi iko mogao da slomi i uguši otpor koji pruža zdrava Srbija svom predsedniku u borbi za svoj identitet, potrebu za slobodom i svetlom budućnošću. Tu ne pomažu pare. I zato su svi ONI u velikom problemu. A do Kosova, im je inače stalo koliko do lanjskog snega!
P.J.