Zašto danas veliki većina građana, što zbog sopstvenih iskustava, što zbog iskustava svog okruženja, vrlo odgovorno tvrdi, da je korupcija kao maligni deo svakog društvenog tkiva najrasprostranjenija u lokalnim samoupravama, na onim nižim nivoima vlasti, ali itekako bitnog odlučivanja!

Primera radi, po istim statističkim podacima, korupcija kao nezaobilazno zlo današnjice najlakše se zapati na tim lokalnim nivoima vlasti, u onim službama koje su daleko od očiju i ušiju javnosti, a bez kojih nije moguće išta sag(raditi)! Ako je neimarstvo u Srbiji postalo glavna koka koja leže poturena “kukavičja “ jaja, onda su službe koje odobravaju ili legalizuju te iste divlje gradnje – inkubatori iz kojih se geometrijskom progresijom legu novokomponovani srpski bogataši!? I to traje decenijama, počev od onog čuvenog “žutog procvata divlje gradnje u Srbiji 2008. pa u narednih tri-četiri godine”.

Ko su glavni nosioci tog najrasprostranjenijeg vida korupcije o kome svi sve znaju, svi o tome pričaju, ali niko nema petlju da joj stane na put?! Zašto će nas svi ti upućeniji vrlo argumentovano uveravati da nijedno sumnjiuvo rešenje ne može izaći iz jedne lokalne samouprave, a da ga ne odobri načelnik Uprave, čovek čiji je inače posao da poštuje red i zakon! E, u tom grmu leži taj korupcionaški zec kapitalac, zbog čega kruži “dosetka”, da je bolje biti načelnik atraktivne za investitore lokalne samouprave, nego bilo koji ministar?! Ma, kakav ministar, ma, i premijer lično! Dok su oči i uši javnosti stalno uprte u ministre, državne sekretare, šefove kabineta, pa i u gradonačelnike i predsednike opština, dotle načelnici Uprava “ skidaju kajmak”…A, javnost gleda u oči I traži odgovore od gradonačelnika, predsednika opština…

Mnogi će odmah kao neoborivi dokaz za ovu tvrdnju navesti “ sve slučajeve načelnika čajetinske lokalne samouprave”, koji je inače i predsednik lokalnog fudbalskog kluba! Nikome do sada nije  smetalo  što je verovatno i u sukobu interesa, jer radi veoma odgovoran posao na nivou lokalne vlasti i  vodi fudbalski klub za koji treba mnogo para!?  Ali im itekako smeta sve ono što se dešava u njihovom vekovnom okruženju… Postali su imputirani  svedoci  divlje gradnje koja raste  kao “pečurke posle kiše”. Niče “avanturistička” gradnja i u srcu Zlatibora, na Kraljevom trgu, za koja se izdaju “falična rešenja”, zauzimaju stari putni prolazi, zaziđuju komšije, izigravaju elementarne norme iz Zakona o gradnji? I nikom ništa. Inspekcije ćute, “ ne mešaju se u svoj posao”, da se ne bi zamerili “slučajno načelniku”!? Dovoljno argumenata za pitanje:  Zašto društvo niz  vodu pušta sve one koji godinama, marljivo i strpljivo grade svoj poslovni imidž ne ugrožavajući svoje okruženje? Kako društvo da stane na put onima koji su se bez izbora I glasanja dočepali fotelja, opštinskih pečata i memorandum, pa ih seju svuda unaokolo, baš kako im se prohte, da im niko ništa ne može?

Osiona načelstva u ovakvim samoupravama prave svoje “ilegalne poslovne oaze”, ne brenujući čak ni opštinska Veća, niti predsednike opština! Samo naivni veruju da se rešenja za ovakve gradnje, recimo po Zlatiboru ( a ima ih svuda po Srbiji!?) dobijaju “ na lepe oči” ili “ nečije zasluge”… Zato sada advokati imaju pune ruke posla, a njihovi klijenti troše u višegodišnjim parnicama…  Samo  načelnici Uprava zadovoljno trljaju ruke i boga mole da sve ovo potraje!? Bar do narednih izbora?! U Čajetini kažu,  mnogi jedva čekaju reizbor…

E.E.