Srbija je oduvek bila najbitnija balkanska meta rada stranih obaveštajnih službi. Taj proces, posle promene vlasti, odnosno silaska sa scene „korumpiranih dosovaca i zapadu lojalnih do donjih granica nacionalnog dostojanstva“, je dodatno pojačan, posebno od američkih i engleskih tajnih centara moći potpomognutih od strane medijskih kuća, poput CNN-a i njihovih ispostava po svetu, poput N1 u Srbiji…..
Zar ima boljeg dokaza o subverzivnom delovanju ambasada SAD i Velike Britanije, uperene protiv aktuelnog režima u Srbiji, od ličnog prisustva visoko pozicioniranih diplomata na subotnjoj šetnji tobože samoorganizovanih građana Beograda…Dnevni list Infomer je uspeo da ovekoveči ove „diplomatske aktivnosti“ izvesnog Dejvida Gerenbeka, šefa političkog odeljenja ambasade SAD i Denisa Ibiševića, službenika političkog odeljenja ambasade SAD!? Oni su na ulici bili u društvu bliskog saradnika Vuka Jeremića, Nikole Jovanovića, valjda da mu drže strah i da okupljenima pokažu i dokažu da „nisu sami, da ih iz sve snage, sasvim ogoljeno i drsko“ podržavaju…Pa, oni se više i ne kriju od očiju javnosti. Direktno i najotvorenije su stali protiv države koja im je dala gostoprimstvo i pružila ruku pomirenja i posle zločinačkog bombardovanja!?
Ali, duga je istorija anglosaksonskih zločina širom sveta kroz aktivnosti tajnih službi i saradnika i izvršitelja na terenu:
U knjizi „Politički prevrat“, dr Marka Parezanovića, detaljno su objašnjene ključne mete napada strane obaveštajne službe u prevratničkim procesima. A, to su prvenstveno izvršni i zakonodavni organi vlasti.
„ Od izvršnih organa vlasti, u prioritetnom fokusu su kabineti predsednika i premijera,ministra odbrane,ministra spoljnih i unutrašnjih poslova,direktora specijalnih službi, ministra informisanja i ministra finansija. Od zakonodavnih organa vlasti, strana obaveštajna služba usmerava svoj rad prema kabinetu predsednika Skupštine,ustavnom i vrhovnom sudu,državnoj izbornoj komisiji, koja može imati veoma značajnu ulogu, što su primeri iz novije političke teorije pokazali, posebno prilikom realizovanja obojenih revolucija u pjedinim državama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza“( dr Marko Parezanović, „Politički prevrat“, 2013.).
Ono što je posebno interesantno i veoma poučno i za nas, je sve jače delovanje stranih obaveštajnih službi, (osim već spomenutih stalnih meta sistema vlasti jedne zemlje), je foksiranje na nevladin i medijski sektor Srbije. Korišćenjem kapaciteta nevaldinog sektora strane oabveštajne službe dolaze do veoma korisnih informacija za realizaciju svojih ciljeva. Naravno da im je takođe imperativ bio prodor u medijsku sveru, radi širenja svojih propagandnih materijala. A, sve to se postiže učešćem u fiannsiranju i time i kreiranjem njihove uređivačke politike. Jedan od načina medijskog uticaja na javnost jedne zemlje, kakva je danas Srbija, bio je pokušaj bivšeg šefa CIA, Dejvida Petreusa, posredstvom takozvanog Investicionog fonda KKR, da prvo kupi kablovskog operatera SBB, učini ga moćnijim i od državnog Telekoma, pa da onda kupuje televizije, poput B92,Prve i N1… A, kada se plan nije ostvario ni u svom minimumu njihovih osvajačkih interesa, od moćne medijske imperije satelitski dirigovane iz CIA i Pentagona, ostao je samo direktni uticaj na televiziju N1 koja je u stvari direktna postaja CNN-a u Srbiji!?
U svojoj knjizi „Politički prevrat“, dr Parezanović navodi pisanje Stefena Dorila, britanskog istoričara, o specijalnim akcijama britanske obaveštajne službe u poslednjih 50 godina, navodeći neke od modaliteta njihovog rada:
Prvi modalitet je bio formiranje paravojnih grupa iz redova opozicionih političkih stranaka, ili ako takve formacije postoje, uspostavljanje kontakta sa njihovim vođama (tih militantnih grupa), stavljanje u funkciju izvršenja njihovih zadataka – atentata!? Negativno je za njih to, što se nad tim grupama ne može uspostaviti apsolutna kontrola, a time i bezpogovorna lojalnost!
Drugi modalitet koji navodi britanski istoričar Doril je ubacivanje diverzantsko-terorističke grupe specijalno obučene za subverzivna dejstva, pokušaje atentata na nosioce vrhovne vlasti eksplozivom ili snajperom!? Takvo delovanje obaveštajnoj službi omogućava bolju kontrolu cele operacije, ali bi u slučaju provale cele grupe i akcije bile katastrofalne posledice po službu…
Treći vid subverzivnog delovanja je stvaranje uslova za pokušaj atentata na nosioce vrhovne vlasti prilikom boravka u stranoj zemlji, aktiviranjem eksploziva ili izazivanja saobraćajne nesreće…
Ono što je zaista nesumnjivo i nepobitno tačno iz cele ove priče je činjenica da je britanska obaveštajna služba MI6 još sredinom pedesetih godina prošloga veka formirala specijalizovani operativno-analitički tim „Special Political Action“, koji je bio zadužen za organizovanje i sprovođenje državnih udara i pučeva, atentata, vođenja tajnih radio-stanica u cilju psihološko-propagandnog delovanja, rasturanja međunarodnih konferencija u zemljama Trećeg sveta, vođenja i finansiranja političkih kampanja kao i uticaja na konačan ishod izbora u određenim državama…
(nastaviće se)
embargo.rs