Kao nikada do sada, od kada postoji višepartijski sistem u Srbiji, srpski narod nije bio jedinstveniji u osudi političkog nasilja, ucena, nesloboda i svega onoga što mesecima unosi nespokoj i strah od sutrašnjeg dana, grupica političkih gubitnika – avanturista nasilnika!?
Takozvana opozicija i njihovi podstrekači, spolja i iznutra, kao nikada do sada nisu bili suočeniji sa problemom podrške svojim psihodeličnim akcijama! Boško Obradović, Đilas i Vuk Jeremić su u totalnom političkom ćorsokaku zahvaljujući glasu naroda, glasu razuma koji poput košave fijuče, šiba i opominje srpski narod: Bilo, ne ponovilo se!
Ako je neko sumnjao, mora znati, da je ovo politička bitka koju su od muškaraca preuzele žene! Ovo je doba kada je opet matrijarhat u glavnoj ulozi! Majke i sestre, supruge i koleginice, prijateljice, gospođe i gospođice listom su stale u odbranu mira i spokoja, demokratije i razuma. Prvi put su javno podigle glas protiv svih onih koji se mesecima premazuju jarkim bojama, noću šepure po vračarskim kafanama, a čim izgreje sunce, “seju ratne pokliče, udaraju u doboše”, gurajući druge napred, u sukobe, incidente sa dalekosežnim posledicama…
Srbija više nema sinova, supruga, očeva i braće “budale, da se biju za tuđe ideale”, da prte za druge, da ruše da bi na istom mestu drugi gradili… Potrošeni su svi narodni krediti, emocije i poštena energija. Iz suve drenovine više se ništa ne može iscediti, ali se može zapatiti. Srbija više ne želi da se okreće unazad, već da ide napred. Ne želi više da služi drugima, sebe da desetkuje, samo da bi drugi likovali i seirili se i množili!
Nikome više nije do borbi, sukoba, osim… Osim maloj grupici večitih nezadovljnika okupljenih oko “niskotiražnih” lidera takozvane opozicije. Srbija nije u teškoj ekonomskoj krizi, Srbija nije gladna na ulici, nezaposlena da bi se u njoj ukorenile ideje fašizma i svih drugih ekstremizma, kao što se to davno desilo u nekim razvijenim zemljama Evrope. U Srbiji se uopšte lako ne živi. Ali, Srbija hoće da problem rešava dijalogom.
Ekstremizam bilo koje vrste, podstican od grupice političkih gubitnika nikada nije mogao da nađe pogodno tle u Srbiji, pa ne može ni sada! Umoran je srpksi narod od skoro pune tri decenije indoktrinacije politikanstvom samozvanih političkih lidera, vođa bez narodne podrške i svih drugih političkih špekulanata…
Neće više srpski narod one koji umesto borbe ideja, sudara mišljenja, hoće da nas vrate mnogo nazad, u zla vremena, u kojima je sila bila glavni argument, odmazda i ucena njeno najsvetlije oružje!? Ne može se u 21.veku graditi politička karijera sa kopijom nekih novih Ludista, koji bi da umesto lomljave mašina, da lome znakove, zaštitne ograde… Sutra možda puteve, zgrade,kuće,stanove..Da poput Marka Kraljevića preoravaju drumove, a Turaka vekovima nigde više nema!
Ne može se politička nemoć, nedostatak ideja nadomestiti pretnjama, nasiljem i svim drugim metodama specijalnog rata u kome, kao po pravilu, šačica nezadovoljnika nameće tuđu volju i interese ogromnoj većini! U svetu, osim u periodu aparthejda nije zabeležen slučaj da je manjina terorisala većinu, da “ grupica teroriše masu”! Da ubedljiva manjina otvoreno zagovara nasilne metode za rušenje izborne volje ubedljive većine!? Da demokratiju zameni anarhijom, pluralizam autokratijom…
Zato je miting u Beogradu više od bilo kakvog dosadašnjeg političkog skupa. To je prilika da Srbija pokaže svoje pravo lice. Zašta je? Da li za nezajažljivi avanturizam sa silom kao udarnim oruđem njihove politike, ili je za demokratiju otvorenog društva evropskih vrednosti u kojima je dozvoljena samo žestoka borba mišljenja i ništa više preko toga?! Srpski narod polaže veliki ispit. Veliku maturu pred celim svetom u kojoj treba da dokaže da put kojim već punih šest godina ide nije građen za džabe! Da bi ga neki politički fićfirići nadahnuti “ljotićevskim idejama” pokušali da preoru kao u narodnoj pesmi… Jer, niti ima više Marka Kraljevića, niti u Srbiji ima turskih vladara!
Srbija danas ima jednog vođu koji javno pruža ruku svima. Ali, samo onima koji mogu i hoće da idu napred. Za reakcionare-nasilnike niko više nema vremena niti strpljenja. Poruka koju će im poslati bar 150.000 ljudi sa mitinga u Beogradu – biće jača od svake druge pojedinačne poruke…
P.J.