Uoči praznika obišli smo ljude sa teškim psihijatrijskim dijagnozama. Ovo su njihove jedine želje

U Dnevnom boravku u Bogatiću okuplja se oko 40 štićenika.

Oni su drugačiji od ostalih, svesni bolesti sopstvene duše, ali, kao i svi mi, imaju mnogo želja. I to iskrenih, duboko iz srca, nesebičnih, upućenih svim ljudima. Njihovo druženje ograničeno je na četiri zida dnevnog boravka „Sveti Jovan“ u Bogatiću. To je njihov društveni svet, mesto na kojem ih drugi razumeju – tu su zajedno obeležili i kraj 2019. godine. Sa njima, trenutke radosti podelio je i naš reporter.

Mnogi od četrdesetak korisnika su sa teškim psihijatrijskim dijagnozama i stručnjaci im pomažu da se koliko-toliko uklope u realan svet, da budu shvaćeni i što manje vremena provedu u bolničkom krevetu.

Slobodanka ima 53 godine, a uspela je da ispuni jednu želju – da pomogne staroj majci, koja boluje od dijabetesa.

– Razbolela sam se kao devojka i lečila se na psihijatriji, a majka koja je sve vreme bila uz mene i patila je zbog toga, a u svojoj četrdestoj godini se i sama razbolela. Ona sada ima 77 godina i ja brinem o njoj. Tako se sve obrnulo. Rodila sam ćerku koja se udala i rodila svoje dete i povremeno ona i unuka dolaze da nas posete. To su najsrećniji i najradosniji trenuci – kaže Slobodanka.

Foto: Telegraf

I tridesetpetogodišnji Slaviša otvoreno priča o svojoj bolesti. Žali što nije imao potpunu podršku svoje porodice, pa je zbog napredovanja bolesti bio hospitalizovan na klinici u Beogradu. Gutao je, kaže, lekiće „kao bombone“, ali društvo u ovom boravku ga je oporavilo.

– Ovde sam se osamostalio, a uz podršku stručnih ljudi koji ovde rade naučio sam mnogo toga da uradim i otkrio da sve to mogu sam bez ičije pomoći. Lep je osećaj kad znaš da si koristan i da vrediš kao svaki drugi čovek – kaže Slaviša.

Nakon majčine smrti Slaviša je, kako ističe, ostao bez najveće podrške i često se priseti kako mu je, dok se borila sa karcinomom, govorila kako će mu posle njenog odlaska biti još teže.

Foto: Telegraf

Slaviša, naime, ovde i živi, pošto je omogućena i usluga „stanovanje u zaštićenim uslovima“. Dok nam pokazuje svoj novi životni prostor, gde je dočekao i Novu godinu, otkriva svoju najveću želju.

– Želeo bih da se zaposlim. Naučio sam mnogo toga da radim ovde na imanju, za razliku od ranije, kada zbog svoje bolesti nisam imao razumevanja i podrške već su mnogi u porodici, osim majke i još nekoliko rođaka, smatrali da nisam ni za šta sposoban – dodao je Slaviša.

Bojana (29) ima samo dve želje u novoj godini – da bude zdrava i srećna. Isto želi svojoj majci, baki i deki sa kojima je ostala da živi nakon što je tragično ostala bez oca.

Đorđe (52) je poželeo sve najbolje svojoj staroj majci, sebi i ćerki.

Foto: Telegraf

– Da živimo bolje. I neka se što više dece rodi – poručio je on.

Svečana atmosfera u „Svetom Jovanu“ počela je nekoliko dana pred novogodišnji praznik. Korisnici su sami okitili prostor u kojem borave, gde su dočekali Deda Mraza i drage goste – direktora „Karitasa“, Miroljuba Nikolića i decu stručnih radnika koji su im tokom cele godine najveća podrška. Uz podelu paketića, prazničnu trpezu i harmoniku na ovom jedinstvenom imanju ispraćena je stara godina.

Foto: Telegraf

Telegraf / macvanski.info

Akcebet
- Restbet - Trendbet