Znao je da razgali ljudi pričom, šarmom, srdačnošću, ljubavlju, znanjem i pedagogijom koju je imao za nas mlađe, priča Vlada iz Loznice.
Ilija Petković je bio veliki prijatelj Loznice. Ljubav prema zemljacima Vuka Karadžića, kako je sam govorio, „ulio“ mu je čuveni fiziterapeut i njegov veliki prijatelj, Milan Raki Aranđelović, koji je u ovom gradu počeo radnu karijerukao nastavnik fizičkog vapistanja u Gimnaziji „Vuk Karadžić“.
Legendarni Petko bio je i ostao, kako kaže Vlada Lečić, prijatelj tri generacije Lečića, omiljenih ovdašnjih ali i srpskih fudbalera. Vladin, njegovog oca Aleksandra i strica Živana, ali i njegovog dede Jovana.
– Za nas je, od kada znam za sebe, bio praznik kada dođu Petko i Raki, koga, nažalost, nema više od tri godine među nama. Obojica sada ostaju zauvek sa nama u mislima i ljubavi- kaže Vlada Lečić. – Uživao sam da slušam Ilijine priče o fudbalu, o istorijskim utakmicama, prvenstvima, događajima van terena… Bio je čovek velikog srca, u istinskom smislu. Znao je da razgaliljudi pričom, šarmom, srdačnošću, ljubavlju, znanjem i pedagogijom koju je imao za nas mlađe „za bogove“. Voleo je i poštovao svakog dobrog čoveka. Sa ljubavlju i poštovanjem izgovarali smonjegovo ime i tako ćemo da činimo dokle god smo živi.
Vladin otac, Aleksandar, kaže da je Petko voleo da ode, sa njima, često u Vukov Tršić, u srednjevekovni manastir Tronošu kod Loznice, do Drine, spomenika na Gučevu srpskim junacima iz Prvog svetskog rata…
– Sviđalo mu se kako mi govorimo srpski jezik, a kada bih mu rekao da nema razlike između njegovog i našeg govora, to bi za njega bio veliki kompliment – priča Aleksandra Lečić. – Dolazili su Raki i Petko kada mi je bilo najteže, posle teških operacija koje sam imao, i uvek sam se posle susreta sa njima osećao bolje, lepše, vedrije… Mnogo mi je žao našeg Petka. Te ljudine u svakom pogledu, ličnosti kojom ćemo se svi ponositi, ne samo kao velikim sportistom, već kao čovekoljupcem, rodoljubom i pravdoljubom.
Mačvanski Info / Novosti / Foto: Privatna arhiva