Zapadu se žuri. Više nego ikada ranije. Tvrdi nepokolebljivi stav predsednika Srbije, Aleksandra Vučića “naterao ih je” da povlače poteze koje u modernom dobu nazivaju medijskom četvrtom generacijom ratovanja pod direktnom kontrolom NATO i njihove medijske baze Si-En-Ena i balkanskih ispostava za dodatno upumpavanje atmosfere straha i mržnje prema aktuelnom srpskom režimu….
Na Si-En-Enovoj “kaubojskoj postaji” u Beogradu, TV N1, ređaju se predstavnici bivše vlasti i prosto utrkuju ko će više i ko će jače, prvo zapljunuti, a potom i raspaliti po džaku na kome je lik Aleksandra Vučića! Što je dreka glasnija, a udarac jači, to im je volja za povratkom na vlast u Srbiji, radi novih pljački građana – sve veća i veća. Znaju odlično Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boško Obradović, Zoran Lutovac da ih narod neće, da im ne pada na pamet da na vlast vraćaju one koje su oterali na djubrište političke istorije, kad ih već država nije oterala iza brave!? Na dugu robiju zbog svega što su učinili i što žele opet da čine…I zato žele da ih opet ulica odvede u carstvo “poroka i pohote, lične gramzivosti i nezajažljivih apetita”!?
I to opet da prevare iste one, baš kao “onomad”, 5.oktobra 2000.! Da opet iste šetače sapletu o isti kamen, a da ih pri tome niko od “slobodarsko revoltiranih” učesnika subotnjih protesta, njihovih tobožnjih glasnogovornika ne zapita: “Pa vi bi opet da jašete na istoj grbači? Da još cedite suvu drenovinu? Da sada rasprodajete deo po deo srpske države…”!?
I stvarno, i mi se moramo po ko zna koji put zapitati:
Zašto niko od predstavnika bivše vlasti nije okusio makar i samo miris pravde, iako su činjenice koje niko ne može osporiti, da je zemlja 2012.godine bila pred bankrotom, a Kosovo na ustavom neotuđivi deo Srbije pred potpunim priznanjem i na vratima svih međunarodnih institucija pa i stolice u UN?!
Pa, zato što je pravosuđe u Srbiji još od 5.oktobra 2000.godine sluškinja politike ( dosmanlija), zato što su izmenama ZKP-a učinili da budu nedodirljivi za pravdu, imuni na onu vrstu mitske ravnoteže među ljudima, one najbitnije podele, na dobre i loše, poštene i nepoštene, na dobroćudne i zle…
Zato što su posle tog zlokobnog dana “ sahrane legaliteta u Srbiji” dalekog oktobra 2000.godine, na najbitnija mesta u pravosuđe Srbije, a posebno na funkcije u tužilaštvima stigli niotkuda, nikakavi kadrovi, nipočemu bitni, neprovereni, nedokazani… Pa čak i iz zemljoradničkih zadruga “ iznikli ispod srpskih taraba i plotova” u kojima je pravo i pravda oduvek bila misaona imenica!? Kojima su I dan danas kafići duž Kosovske ulice, iza Narodne skupštine, draži od istine, prava i pravde… Kafanski stolovi i advokatske kancelarije postala su svetilišta u kojima su se okajavali gresi, dogovarale cifre i ispirale biografije “narodnih lopova”!?
Srbija je tako izgubila bitku sa istinom, sa iskrenom željom širokih narodnih masa za boljim životom, što je i danas njihova nasušna poštena potreba…. Ali, tu narodnu volju opet hoće da ukradu “isti lopovi”, na istom mestu, na ulici, baš kao kada su “onomad” jurišali i palili Narodnu skupštinu, skidali slike sa zidova, gurali ulicama fotelje…
Ali, danas to “Jeremići, Đilasi, Obradovići, Lutovci” rade u znatno promenjenim okolnostima, u “sinhronizaciji sa svim spoljnim srpskim neprijateljima”, sabijajući istinu i celu Srbiju u proključali kazan, u kome treba da se istope svi srpski nacionalni interesi, kod kazandžija, Hašima, Ramuša, Bakira, Mila, Zaeva, NATO dojavnika i domovnika iz “lijepe njihove”…
Kao nikada ranije, Srbija je izložena kompletnom pritisku okruženja. Spolja, ali i iznutra. Poput vodeničkog kamena, zadatak svih njih je da samelju istinu, pretope je u kazanu zla, u pošast koju CIA i Pentagon seju decenijama po celom svetu. Satanokratija je ime njihove demokratije. Građanski rat je njena lična karta, a hiljade žrtava su Džejmi Šejova istina cinično nazvana “kolateralna šteta”…
Srbija ne uzmiče, niti će. Znaju to CIA – Pentagon Haruni, čamdžije što veslaju za Ad. Ali to zna i srpski narod. Neće se predati pošasti koja stiže spolja, a sa beogradskih ulica iznutra. Nezadovoljnici će verovatno i dalje šetati, trubiti, zviždati. Ali, verujemo da neće opet svirati “ opelo za svoju Srbiju”, jer ne smeju dati ni najmanji povod da ih opet “djavo uzme pod svoje” i od Srbije učini ono što oni najbolje znaju da rade: da ruše legitimne vlade nezavisnih država, da izazivaju građanske ratove i stvaraju hiljade nevinih žrtava, za kojima ni pokojni Ričard Holbruk nije mario devedesetih u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu…
Priča o slobodi medija je šarena laža, fasada na licu Frankeštajna, koji bi opet da grme topovi na Balkanu, a rakete sa osiromašenim uranijumom opet da ubijaju Srbe. Žuti prof. Zoran Lutovac se savršeno uklopio u sve ovo. Napustio čoveki studio RTS-a, kao fol ne može da se nadjačava u emisiji u kojoj je debata I žučna polemika njen sastavni deo!? Pobrkao čovek lončiće, pa pomislio da je to amfiteatar u kome studenti ćute kad on govori!? Ili je i on deo velikog scenarija satanokratije, kao prethodnica nove pošasti za Srbe i Srbiju?
P.J. / embargo.rs