Ako je neko pomislio da je srpska Skupština zdanje u kome se najumnije priča, zaključuje i odlučuje, grdno se prevario! Ali, ne zbog toga što smo već navikli da parlamentarna opzicija bojkotuje rad, upada i dobacuje sve i svašta, što izaziva reakciju vladajuće većine, koja takođe ponekad gubi kompas, pa prihvata svađu sa žestokim rečima kao glavnim oruđem.
Već zbog toga, što su skupštinski holovi postali glavna javna tribina na kojoj predstavnici opozicije, pred „ svojim“ novinarima pričaju šta hoće i kad hoće? Optužuju svakoga ko im se učini da je dobra prilika za urušavanje više nego nadmoćnog rejtinga predsednika Aleksandra Vučića!? Jer, kad Vučića ne nišane snajperom, makar sa stalka sa izloženom puškom, onda uvek nađu priliku da javno opletu i direktno oklevetaju nekog od članova njegove porodice: Tako je bilo i juče. Baš kao što su to nekada radili pra preci američkih medijskih manipulacija…
Izađe tako pred unapred pripremljene novinare vajni narodni poslanik i javno optuži brata Aleksandra Vučića, Andreja da ga je čovek koji je uhapšen pre neki dan, u trenutku hapšenja zvao na mobilni telefon?! Valjda da pokuša da spreči hapšenje?! Javno narodni poslanik, izvesni Aleksić ( kažu da je on Đilasov čovek!?), izađe pred medije i zapljune, teško okleveta… A, od dokaza, samo neka njemu znana NEZVANIČNA saznanja!?! Bez dokaza ili bilo kog verodostojnog dokumenta, potvrde da je to zaista tako i bilo… I kao fol moli nadležne da istraže sve rečeno!
Savršena manipulacija: Neistina je lansirana u narod. U javnost. I koga briga što će tamo neka služba posle mesec, dva, tri utvrditi da to nije tačno. Bitno je da je javnost čula kako je Andrej Vučić kobajagi u vezi sa nekim narko dilerom?!
I šta u takvoj situaciji da radi oklevetani čovek bez ijednog dokaza protiv njega. Da javnosti dokazuje da je sve laž psihički poremećenih umova, da je sve to deo iste kuhinje koja godinama zasipa Srbiju lažima o njemu, „ da je vlasnik „Franša“, nekog drugog restorana u Subotici, kako sve što je mutno i sumnjivo u biznisu po Srbiji, je njegovo delo ili bar stoji iza „njegovih ljudi“? Besmisleno. Čovek ne bi trebalo ništa drugo da radi, nego da se pravda! I to kome? Onima kojima novinari za sitne pare čine usluge i plasiraju glasine, laži i nesitine… Zašto se onda čudimo što je tamo neki „ Ćuli Brk“ stavio onakvu fotku na naslovnu nekada ugledne nedeljne novine, čije ime više i ne želimo da spominjemo?
Zašto se onda čudimo što gradonačelnik Šapca pare iz gardske kase, znači pare svojih sugrađana, nemilice troši na zakup strana u dnevnim novinama, za TV emisije na TV Šabac, na plaćanje neke „lažne novinarke“ iz Novoga Sada, pod prezimenom Vojtehovski, za koju su, izdvojena pozamašna sredstva?! Za šta? Da od dana kaže da je noć, da od lopova pravi poštene, a poštene nazove lopovima? Jel se za to daje 5 miliona dinara i mnogo više za TV Šabac?! Da otvaraju studio u opštini Stari Grad, kako bi povezali dve opozicione opštine u sejanju nesitina, laži…
Da li je taj Zelenović u životu zaradio bar 100 evra izvan politike i sekretarisanja u jednoj školi? Možda jedino u mesarskoj radnji svoga oca, za koga kažu, da tek on nije bio cvećka u životu?! Ali zato nemilice troši pare Šapčana na putovanja službenim autom! Jel on trgovački putnik ili gradonačelnik Šapca? Dok u isto vreme, beži od ročišta u Višem sudu u svom gradu, jer suočavanje sa bolnom istinom da je „ muljao i proneverio silne narodne pare“, visi mu nad glavom kao Damoklov mač?!
Na kraju, svega pitanje za sve nas: Šta da radimo u takvim situacijama? Kako da se borimo protiv neistina, laži i neproverenih glasina koje se lansiraju iz iste medijske kuhinje secikesa, šibicara i političkih pilićara… Kako se boriti, kada su glavni protagonisti svega toga narodni poslanici, sakriveni iza komotnih imuniteta, obučeni u iznošena tajkunska odela, ušuškani u narodnom najvišem zakonodavnom zdanju koje svakim danom sve više crveni od stida…
Samo verom u istinu i pravdu, koju MORA da sprovodi država Srbija, to jest njen pravosudni sistem! To što je on spor i što ga je odavno čvrsto ščepala „ žuta hobotnica“, nije problem naroda, nego onih koji uporno odugovlače i ne sprovode odvajanje žita od kukolja!
Macvanski.info / Embargo