U jeku građevinske sezone, u Šapcu je toku rekonstrukcija naselja Benska bara koje će imati i novi spomenik-skulpturu posvećenu Hemijskoj industriji „Zorka“ koja je uz čiviju i rukomet, bila jedan od simbola tog grada.
Skulptura pod nazivom „Fabrika“, koja nastaje u ulici Kneza Lazara u Šapcu, delo je umetnika Branislava Nikolića iz Beograda.
Kompozicija u armiranom betonu koja predstavlja „Zorku“ u malom, za Jovicu Maksimovića, koji je radni vek, odnosno dve trećine života proveo u njoj, budi najlepše uspomene na to bezbrižnije vreme.
„Iz te fabrike sam iškolovao decu, ja i svi ostali Šapčani, tako da ovaj spomenik u meni budi pomešana osećanja“, ističe Maksimović, bivši radnik HI „Zorka“ Šabac.
Zlatno doba industrije
„Zorka“ je bila gigant, jedna od vodećih fabrika Jugoistočne Evrope s proizvodnjom od preko dva miliona tona, ali „Zorkin“ najveći kapital su bili i ostali radnici.
Kažu da je od dohotka radnika „Zorke“ u zlatno doba te industrije izgrađeno pola Šapca.
Hronika tih osam decenija stala je u album fotografija koje Jovica nostalgično čuva, od snimka početka gradnje prvog pogona na Mitrovdan 1938. do stečaja 2015.
„Šabac je bio varoš sa 30.000 ljudi i onda je sasvim normalno da je bila dika i ponos raditi u „Zorki“, imati redovnu platu, mogućnost da se pristojno živi od zarade i da pored vašeg usavršavanja su deca, ako su bili dobri đaci, imali mogućnost stipendiranja od „Zorke“ i zagarantovano radno mesto“, podsetio je Maksimović.
Za te mlade stručnjake i njihove porodice podizana su i stambena naselja u Šapcu, kao što su Benska Bara i Trkalište.
Godišnje i do pet tona krvi od radnika-dobrovoljnih davalaca
„Zorka“ je bila gigant u svakom smislu, pa i kada je reč o ljudskoj dobroti. Imala je armiju dobrovoljnih davalaca krvi, pa je tako, uz milione tona hemijskih proizvoda, davala i pet tona krvi godišnje.
Sedamdesetih godina u „Zorki“ su se obučavali kineski stručnjaci koji su tehnologiju i organizaciju proizvodnje primenili u svojoj zemlji.
Fabrika koja je za mnoge bila druga kuća, osim brojnih stanova imala je odmarališta, sportski kolektiv, bioskop, novine, televiziju i banku, čak i školsku ustanovu-čuvenu „Višu hemijsku“.
Mačvanski Info / RTS / Foto: printscreen RTS