Veliku pažnju svetske javnosti izazvala je nedavna vojna vežba u Srbiji i dolazak čuvenog ruskog raketnog sistema S-400 na naše prostore.
Na vojnima vežbama u Rusiji raketni sistem PVO velikog dometa S-400 uvek je u pratnji sistema „pancir S-1“, zbog odbrane od niskoletećih ciljeva. Zbog toga su i na nedavnoj vežbi „Slovenski štit 2019“ ova dva sistema delovala zajedno. Raketni sistem S-400 nikada nije upotrebljen u borbi, dok je „pancir S1“ uspešno korišćen u Siriji.
S-400 otkriva ciljeve na daljinama od 570 kilometara. Maksimalni domet, u zavisnosti od tipa raketa, je do 400 kilometara, kada se gađaju avioni.Ova raketni sistem ima svoje prednosti i mane. Naravno, da je veći procenat prednosti ovog sistema.S-400 ne može da gađa krstareće rakete velikog dometa na manjim visinama, kao i dronove i protivradarske rakete. Zato je Rusija odlučila da se za zaštitu S-400 uključuje sistem manjeg dometa, u ovom slučaju najsavremeniji artiljerijsko-raketni „pancir S-1“. On je namenski pravljen za gađanje ciljeva na visinama od nula do 15.000 metara visine i 20 kilometara daljine, i to vođenim raketama i topom sa velikom brzinom gađanja.
Jedna četa sa najmanje tri lansera S-400 (sa ukupno 12 projektila) i jedan do dva „pancira“ (sa po 12 projektila) može da uništi najmanje šest, a najviše deset neprijateljskih aviona, kada gađa sa 12 projektila iz sistema S-400 i to na velikim bezbednim daljinama.
Slabe šanse bi imali i stelt avioni, koje ovaj sistem detektuje na 150 kilometara, što je takođe bezbedna daljina, jer su najjače protivradarske rakete, koje bi teoretski mogle da unište S-400 dometa 150 kilometara u idealnim uslovima.
Ako neki avion prođe kroz radarske senzore i rakete sistema S-400, kada se približi, čeka ga „pancir S-1“ i to na 80 kilometara, ako leti na većoj visini.Od otkrivanja cilja do ulaska u domet raketa „pancira S-1“, posade imaju dovoljno vremena da se pripreme za dejstvo. „Pancir“ je otporan na elektronsko ometanje, ali da ima i elektrooptički sistem nišanjenja koji je nemoguće ometati. Kada se gađa jedan cilj sa dve rakete, mogućnost uništenja je 100 odsto.
Jedan „pancir S-1“ može da obori još šest aviona ili šest protivradarskih ili krstarećih raketa koje se kreću ka sistemu S-400 ili nekom drugom objektu. Za samo 60 sekundi sistem može da prati, nanišani i gađa deset ciljeva.
Potencijalnom napadaču na S-400 i „pancir S-1“ potrebno je dosta aviona i krstarećih i protivradarskih raketa, da ih uništi. Primera radi, napadač treba da bude spreman da izgubi najmanje šest aviona i da računa na dodatne gubitke od borbi sa avionima u vazduhu.
PVO jedinica najnižeg nivoa koju čine S-400 i „pancir S-1“ može da uništi više od deset modernih aviona. To ove sisteme čini idealnim borbenim sredstvom za odvraćanje od napada.
Nabavka S-400 zemljama koje ga poseduju daje veliku vojnu prednost.Može se zaključiti da je velika prednost za državu kao što je Srbija da ima u posedu ovaj ruski raketni sistem.
Na taj način štitimo ne samo vazdušni prostor Srbije, već i Republike Srpske. A sa dva ova sistema raspoređena na različitim lokacijama štitili bi i vazdušni prostor od neželjenih napada i iznad cele BiH, Crne Gore, Makedonije, dobrog dela Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Albanije. Na taj način bi štitili našu državu i pre narušavanja našeg vazdušnog prostora.
Da ne govorim o tome što samo posedovanje ovih raketnih sistema odvraća potencijalne agresore od napada.
Dr Uglješa Mrdić
20. novembar 2019.godine