Šaka, kapa, okupljenih u protestima “ jedan od million” u većini gradova Srbije. Slike ne lažu iz Gornjeg Milanovca, Požege… Nešto više ih je u Kragujevcu, a jedino se još, koliko toliko drži Beograd! Ništa čudno, jer je Beograd dvomilionski grad u kojoj je bar trećina protiv aktuelne vlasti? Pa, zar trećina treba da nametne volju dvotrećinskoj volji građana?
Sve ih je manje na ulicama u protestnim šetnjama, ne zato što se u njihovim životima nešto mnogo na bolje promenilo u poslednjih mesec dva života, nego što, po ko zna koji put shvataju, da ih ulica opet vodi u krilo onih protiv kojih su, pre samo nekoliko godina, na isti način šetali i galamili I na kraju izgubili!?
I ono drugo, mnogo bitnije i značajnije: nemaju učesnici protesta u Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji, ništa mnogo značajno i krupno da zamere vlastima i Aleksandru Vučiću?! Zemlja je ekonomski stabilna, sigurna za investiture i bezbedna od spoljašnjih neprijatelja. Penzije redovne i stabilne, kao i svi drugi prihodi, pa i oni za socijalno najugroženije… Kurs već godinama čvrst kao vodenički kamen! Zato ih samo i jedino vodi mržnja prema jednom čoveku, jer veruju da je on jedina nepremostiva prepreka povratka na staro, u kome će opet “kadije tužiti i suditi”…
A, zašto onda protestuje svake subote nekoliko hiljada Beograđana? Onih najupornijih i najdoslednijih u zahtevima za smenu vlasti u Srbiji, ali ne na izborima, nego opet na ulici!? Kao kada su rušili i srušili Slobodana Miloševića?
To marširaju ponajviše oni, kojima ni jedan režim u Srbiji od Tita pa naovamo nije, po njihovom mišljenju pružio pravu šansu za život i put ka blagostanju… To marširaju oni najtvrdokorniji koji već više od dve decenije traže izgubljene nade i očekivanja onog 9.marta 1991.godine! To marširaju oni, koji su uvek antiprotivni, koji “traže posao, a boga mole da ga ne nađu”, jer niko na ovom svetu im neće ponuditi “leba preko pogače, pare koje nisu zaradili”…
E, sad ono najbitnije: da se u Srbiji lako živi, lagodno i da na sve strane teče med i mleko –nije tačno! I ako bi tako rezonovali, u kolonu bi mogli svi da stanemo, redom… Jedan po jedan, bez obzira ko gde bi i ko šta radio?! Svi bi mogli da se bunimo, što država nije efikasnija, što više lopova nije u zatvoru, što oteto nikada nije vraćeno narodu…Što je politika decenijama najunosniji biznis u Srbiji… Svi bi mogli da tražimo još bolji život, još veće plate, još više u naš džep… Uostalom, svaki narod u svakoj zemlji sveta, uvek traži bolji život od onog koji živi, više za svoj džep od onoga što dobija! I to je legitimno pravo svakoga od nas.
Ali, zar zbog toga moramo da marširamo, zviždimo, protestujemo i vređamo na sav glas? Zar treba danas da traženjem promena urušimo sve ono što stvaramo i što je stvoreno poslednjih nekoliko godina? Zar već jednom nismo umesto napred sa dosmanlijama otišli tri koraka unazad, učinili zemlju glinenim golubom čak i za one koji su, do koliko juče, pod šatorima sedeli i pušili čibuk!?
E, neće da može, ma koliko se onih nekoliko hiljada Beograđana upiralo i grlato trubilo da su u pravu, “ da zato moraju srušiti vlast”?! Jer, njihove namere u traženju boljeg života i pravde su verovatno iskrene, ali su njihovi konačni ciljevi teško zloupotrebljeni i biće upotrebljeni za stare ciljeve istih mračnih sila koje se opet zlokobno nadvijaju nad Balkanom?! Samo tako i nikako drugačije se mogu objasniti činjenice, da svemoćna pentagonska medijska batina zvana CNN ( i njihova postaja zvana N1) posredstvom satelita uživo prenosi proteste građana u Beogradu. Za čije babe zdravlje oni to rade? Za naše sigurno ne. Ne rade oni to Srbije radi, nego sebe radi!
Zar je moguće da francuske televizije i pored svih stradanja na njenim ulicama, mrtvih žutih prsluka na Jelisejskim poljima i ispred Trijumfalne kapije, budno prenose subotnje proteste u Beogradu i još nekoliko srpskih gradova, uveličavajući broj demonstranata i za deset puta!? O tome šta pišu provladini mediji u Hrvatskoj, pa i u Sloveniji – tek ne vredi pričati, niti pisati…
A, kad se sve to sabere, promućka i prospe, na talonu ostaje samo jedna jedina gola istina: da od iskrene želje pojedinaca, ma koliko ih bilo, za boljim životom neće biti ništa, jer su već ujarmljeni za tuđe osvajačke ciljeve, a da toga nisu ni svesni… Natureni sui m samozvani lideri, obučeni “medijski specijalci za posebne namene”!? Brižljivo odabrani, da lični jed i nezadovoljstvo pretoče u najviše ciljeve onih, za koje neki čak i nesvesno rade?!
Pa, vreme je da se svi osveste, da se manu ulice i da kroz postojeći društveno-politički život legitimno ostvare svoje ciljeve…
E.E. / embargo.rs