Na izdisaju je američko-engleska operacija pokušaja izvođenja srpskog naroda na ulice protiv aktuelnog režima i rušenja Aleksandra Vučića! Nema te energije, nema te snage u srpskom narodu koja bi pokrenula najšire narodno okupljanje, a potom i nasilno rušenje vlasti?
Zašto? Ne zato što je u Srbiji sve idealno,, nego što narod neće u isti koš sa dokazanim “secikesama, budžetskim proneveriteljima, rušiteljima srpske ekonomije i nacionalnog identiteta”!
Valjda je to postalo i jasno onima koji svakoga petka i subote, posredstvom satelita pomno prate sva dešavanja na ulicama širom Srbije… Nemoćno šire ruke, beže od istine, da Srbija više nije ono što je nekada bila, da Srbija prepoznaje ko su stvarni borci za nacionalne interese, a ko bi opet samo da dopuni svoje džepove….
Srbija neće više sa golanferima, ljudima bez zanimanja i kvaliteta, koji su je već jednom odveli u propast i beznađe. Narod srpski neće da sluša “ispljuvke” tamo nekog Milojka Pantića, “lažnih novinara”, kvazi političara i svih drugih pacijenata koji su se školovali u političkim partijama u čiju su vreću stali svi oni “ od zla oca i gore majke”…Zato sada idu po Srbiji, iskompleksirani, insfrustrirani pojedinci koji nisu ispunili “besu”, nariču, kukumaču i leleču, pred šačicom silom doteranih posmatrača – ne bi li opravdali ono što je u njih uloženo!
Ali, džaba. Narod se ovoga puta neće prevariti. Od velikih narodnih protesta koji su trebali da sruše aktuelnu vlast u Srbiji ne bi ništa. Od onoga što je (“ zna se čiji brat Ramuš”), najavljivao slavodobitno – ne obistini se ništa!
Istopiše se široki narodni protesti baš kao mrazevi na februarskom suncu! Od obećanja koje su lideri Saveza za Srbiju dali u potpisu Saveza sa narodom – nema ništa! Srbi Đilasu, Jeremiću, Obradoviću, Lutovcu, Stefanoviću,Tadiću…ne veruju!
Narod širom Srbije neće sa njima i neće da prihvati njihov ugovor “ sa samim sobom” u kome nema mesta za narod!
Onomad su, kaže jedan od slučajnih prolaznika u Loznici, prevarili narod i srušili Miloševića! Dva puta neće moći!
“ Njima nije stalo do narodnih problema”, dobacuje maleckoj koloni šetača u Gornjem Milanovcu jedan od slučajnih prolaznika. “ Oni hoće i ovo malo poštenih nezadovoljnika da zloupotrebe na najgori mogući način, da bi opet isti došli na vlast”!?!
U Čačku okupljenima na Trgu, “oni preko ulice” dobacuju: “ Za koga ste se okupili? Jel da Đilas zaradi još koji million evra? Da bi imao Vuk Jeremić da loče po belosvetskim kuplerajima, hotelskim apartmanima glumeći velikog Srbina sa šajkačom na glavi? Da li uopšte znate šta radite, nesreće jedne…”.
Iz nevelike grupe prisutnih stiže odgovor iz daljine: “ Ne šetamo za Đilasa, već za našu decu! Vuku ne damo ni da priviri kod nas! Ovaj put nas niko neće prevariti kao što nas je Veljo decenijama pravio budalama”…!?
Ne razumeju da su oni, iako tek jedva nešto preko dve stotine duša, samo instrument u rukama ljudi iz senke…Ako, neće vođu Đilasa, pronaćiće nekoga drugoga, sa kojim bi opet da ih prevare obećavajući “med i mleko”…
I tako dalje… Priča je skoro ista u svakom gradu u Srbiji, u kome su se građani kobajagi spontano okupljali i šetali… Ili, što bi rekao jedan od mirnih posmatrača, slučajnih prolaznika: “ Od ovoga nema ništa! Samo džabe cepaju cipele”…
E.E.