Jedan od najtežih trenutaka u životu svakog čoveka je smrt bliske osobe. U mom slučaju je u pitanju smrt dragog prijatelja Mirka Butulije, koji mi je bio kao brat. Bolje rečeno bio mi je brat i ostaće to večno u mom srcu i mojoj duši. Zato i ovaj tekst posvećujem Mirku i poslednjem ovozemaljskom pozdravu upućenom njemu.
Retki su ljudi kao što je bio Mirko. Retko koga za života možete nazvati prijateljem. Mirko mi je bio jedan od njih. Uvek spreman da pomogne prijatelju. Znali smo da stanemo uvek jedan uz drugog kada je bilo teško bez obzira kolika je opasnost nadirala sa druge strane. U dosta slučajeva smo zajedno i složno nalazili izlaz iz teških situacija i pobeđivali unapred izgubljene bitke.
O Mirkovim podvizima i dobrim delima mogao bih nekoliko knjiga da napišem. Voleo je svoju porodicu i prijatelje. Voleo je našu Hercegovinu. Voleo je našu Srbiju i Republiku Srpsku. Voleo je ljude. Voleo je Zvezdu i rukomet. Voleo je automobilizam i motore. Obaveza nas naših prijatelja je da nastavimo tamo gde je on stao.
Istog dana ušli smo zajedno pre više od pet godina u upravu Udruženja Trebinjaca “Jovan Dučić” kada je i počelo naše intenzivno iskreno druženje. Obojica smo bili dugogodišnji potpredsednici tog udruženja i činili sve što možemo za naš rodni kraj i naše Hercegovce.
Istog dana smo pre pet godina ušli i u upravu Muškog rukometnog kluba “Crvena Zvezda”. Dok je on bio predsednik ja sam bio potpredsednik kluba. Nikada neću zaboraviti njegove reči kada smo pre nešto manje od dve godine osvojili kup sa Crvenom Zvezdom u Gornjem Milanovcu. Tada mi je rekao: “Jesi video brate? A pre tri godine nas svi otpisali i mislili klub nam će propasti. Uzećemo mi još trofeja”. Posle toga smo seli da proslavimo trofej kupa i Mirko mi je tada ponudio da ga nasledim na mestu predsednika, jer je on u međuvremenu izabran 2016.godine za potpredsednika Rukometnog saveza Srbije i nije želeo koliko je bio ispravan da gomila funkcije. Nakon nekoliko dana razmišljanja odbio sam ponudi, jer sam u tom trenutku bio pretrpan političkim funkcijama i nisam hteo da Zvezda ima probleme zbog toga. Ostali smo obojica u upravi kluba da se borimo sa našim saborcima za jačanje kluba.
I što se tiče Zvezde i rukometa nastavićemo Mirkovim putem. Što se tiče nas Hercegovaca Mirko je imao jednu veliku ideju, koju ću u njegovu čast realizovati. Pisaću o tome drugom prilikom. Samo ću reći da je u pitanju jedna Mirkova velika humana ideja.
Imali smo i druge zajedničke planove, koje je prekinula užasna tragedija. Na nama njegovim prijateljima je da nastavimo gde je stao. Zajedno i složno, kako je on voleo da svi mi budemo. Bio je majstor da okupi oko sebe ljude različitih zanimanja i razmišljanja i da ujedini ono što niko nije mogao. Bio je pomiritelj.
Treba istaći da je za pet godina koliko je bio predsednik Auto-moto saveza Srbije (AMSS) svojim predanim radom i iskrenim zalaganjem uspeo ne samo da očuva tradiciju već i da podigne ugled te organizacije u domaćim i međunarodnim okvirima i ostavi AMSS kao društveno najodgovorniju i poslovno najuspešniju organizaciju u Srbiji u oblasti automobilizma i saobraćaja.
Mirko je sve radio sa velikim uspehom. Imao je rezultate iza sebe, kojih ćemo se svi sećati.
Na kraju mogu samo da poručim da sećanje na Mirka nikada neće da zamre. I kada prošetam Crvenim krstom na Vračaru gde je živeo u mojoj blizini i kada prođem Ruzveltovom pored AMSS i kada zastanem pored naše Marakane čuću njegove drage reči: “Đe si brate moj? Hoćemo na piće?”.
Uvek će mi ostati u srcu. A jednog dana kada mu se i sam priključim na onom svetu ispričaću mu sve šta se dešavalo za vreme njegovog odsustva. Mirko ide u raj gde mu mesto pripada. Mislim da će sve nas njegove bliske ljude nadgledati sa nebeskih visina za vreme naših života i davati nam snagu da nastavimo njegovim putem i da čuvamo njegove anđele, suprugu Marijanu, sina Lazara i ćerke Elenu, Unu i Taru.
Počivaj u miru dragi brate Mirko!
Neka ti je večna slava!
Dr Uglješa Mrdić
26.februara 2019.godine