Ne mali broj Crnogoraca koji žive u Srbiji ili gotovo svi oni koji se izjašnjavaju kao Srbi crnogorskog porekla, bili su iskreno potreseni smrću Momira Bulatovića.
Potreseni i istovremeno poniženi načinom na koji je juče ispraćen taj čestiti Crnogorac i nekadašnji predsednik Savezne vlade SRJ. Smatramo to poslednjim činom izdaje, poslednjom sramotom, a nadamo se i poslednjim činom samouništenja nekrunisanog kralja Crne Gore.
Juče je Milo Đukanović imao priliku da pokaže da je u njemu onakvome ostala bar trunka čojstva, po kome se neretko spominje ista ta njegova Crna Gora, ali je i tu priliku propustio. Propustio je priliku da se izdigne iznad svog ega i dozvoli da se država Crna Gora na dostojanstven način oprosti od svog prvog predsednika, a njegovog prvog saborca iz nekih davnih vremena.
Zabrana komemoracije u državnim institucijama, bedni telegram saučešća gde nije propustio da između redova spočita kako je u važnim životnim situacijama bio korektan prema pokojnom Momiru i potpuna medijska blokada povodom komemoracije i sahrane su dokaz ništavila i moralnog posrnuća ove ljudske gromade koja se predstavlja predsednikom Crne Gore.
Da ne pričamo koliko se nagađalo u javnosti da li će se Milo Đukanović pojaviti kao čestiti Crnogorac i izjaviti saučešće porodici i ispratiti do grobnog mesta onoga koji ga je stvorio. Onoga koji mu je pokazao put verujući da će slediti put pravde i istine, put kojim je Momir želeo i hteo koračati.
Ali…Nije Milo toliko hrabar da bi došao na komemoraciju onome kojeg je izdao, a koji jedini za tu istu izdaju nikada nije bio spreman. Nečoveku nije lako otići na pomen, čoveku koji je to stvarno bio u svim životnim situacijama i iskušenjima. Nije Milu lako oprostiti Momirovu ljubav prema Srbiji kao što Momir nikada nije zaboravio Milovu poniznost prema NATO paktu koji je izvršio agresiju na tada našu zajednicku državu.
Zna Milo da nije znao samo Momir koliko je i kako aktuelni predsednik Crne Gore naplatio svoju ljubav prema onima od čijih smo bombi ginuli. Zna Milo da je danas u Srbiji dobrodošao samo na N1 televiziju za razliku od pokojnog Momira koji je bio svuda rado viđen i prihvaćen.
Svi mi znamo da su Rama, Zajev i Haradinaj danas veći Milovi prijatelji od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a zna i svekoliki narod zbog čega je to tako. Sve što je protiv Srbije to je Milu drago i milo. Trebali su se crnogorci na vreme dozvati pameti pa kada su videli kako si izdao Momira da očekuju da ćeš izdati i Srbiju i ne samo oprostiti već i stati uz rame onima koji su nas razarali svojim bombama za vreme NATO agresije.
Mala je Crna Gora koliki si ti izdajnik Đukanoviću.Posto si sve pokrao i pootimao sada su ti ostale još samo srpske svetinje da ih prisvojiš. Ali tvoj zakon na zemlji ne važi na nebesima Milo Đukanoviću.
Ne možeš oteti veru onima koji veruju bez obzira na zidine i kvadrate koji te jedino i zanimaju ceo život. Mislio si da možeš sedeti u Podgorici i drmati Beogradom preko svojih kriminalno-tajkunskoh saveznika i saboraca. Ali si se prešao. Oni uspešni Crnogorci koji danas žive i rade u Srbiji više te mrze od bilo koga.
Doveo si ih u situaciju da se zbog tebe stide svoje Crne Gore takve kakvu si je napravio zadnjih dvadeset i kusur godina. Ne računaj više na njihovu podršku, a od mnogih je nikada nisi ni imao. Znaju i cene šta je ta ista Srbija uradila za njih i za stotine hiljada studenata koje je odškolovala i zaposlila.
Neki su i danas na važnim državnim pozicijama ali nedodirljivi za tvoje izaslanike i kerbere koji pokušavaju da dopru do njih. Onakav kakav si ti bio juce prema mrtvom Momiru takvi ce biti i oni prema tebi zivome.I znaš da ti čak ni Crna Gora to neće oprostiti.Kao sto je duh Gavrila Principa lutao Beckim dvorom i plašio gospodu tako će i Momirov duh biti večita čežnja poštene i slobodne Crne Gore.
I samo da znaš da smo odavno dobrovoljno dopisali svoja imena iza imena Matije Bećkovića i ostalih kojima si zabranio ulazak u Crnu Goru.
Ne dolazimo i nećemo jer je bolje sačuvati uspomenu na rodnu grudu nego doći u zemlju po kojoj nas je zbog tebe sramota hodati.
E. E.