Učili su nas da čoveku treba u nevolji pomoći. Koliko ko može i kad može. Nismo decenijama prihvatali zapadni Makijavelijev princip da je čovek čoveku vuk! Vaspitavalo nas je i bez škole, hrišćansko načelo, što ne želiš sebi, ne čini ni ti drugima….
Želimo i u 21.veku da budemo isti takvi. Da vaspitavamo decu, da budu ista kao pre. Pre demona koji su ovu zemlju obuzeli prvo terorističkom agresijom NATO nad Srbijom, pa dosmanlijskom okupacijom, pa onda tajkunskom ekonomskom pljačkom nezaštićene zemlje! To je bio moralni sunovrat srpskog stada, koje ne samo da je u tim strašnim ( zlim) vremenima izgubilo ovna predvodnika, nego i pastira… I taman kad smo se konačno sakupili, okupili oko ideje novog identiteta, moralne renesanse jednog do tada posrnulog intelektualnog bića – pojavi se nova nevolja!
ON, Sergej Trifunović, izgubi potpuno vezu sa stvarnošću, ostade u nekom svom “halucinantnom filmu” bez scenarija, ali sa rečima koje bljuju vatru, sipaju uvrede, pogrde svuda i na svakom koraku…
Pričinilo mu se, da je upravo sišao sa Olimpa, a u stvari ga je donela reka Stiks!? Moralno obnevideo, pričinjava mu se, da zembilju punom ljudskih poroka, nosi sa Olimpa u kamenu uklesane božije zapovesti… Da dolazi sa svetilišta, a u stvari izlazi iz mraka i tame… “Belilo i halucinacije” su mu izgleda do te mere pomutile razum, da u stvarnost više niti veruje niti vidi, već umišlja da je u nekoj groznoj tami iz koje se ne može iščupati drugačije, osim da vređa, pljuje i psuje, ponižava i omalovažava… Zato umesto stila i lepote, dobrog ukusa i šmeka naturalizovanog Evropejca, seje mržnju,pakost, zlobu koja zaudara nadaleko… Kao kad slučajno stanete u izmet, ljudski ili pasji – svejedno. Što ga više razmazujete, to više smrdi i lako se raznosi!?!
Reče mi skoro jedan dobronameran čovek: Ne. Njega ne treba dirati. Napadati. Niti tužiti. Niti osuđivati. Ignorisanje je njegova najteža presuda. Njemu će suditi oni koji su ga izabrali, koji su dozvolili da svoj scenario ubaci u stvarnost! Ostavite ga, da se davi u sopstvenim verbalnim izmetima!? Da opet dokazuje svoju im(potentnost) kao nekada, kada mu se zbog toga smejao ceo Senjak i Dedinje pride… To boli i ostavlja teške posledice doveka!?
Zato molim sve ljude dobre volje, da pomognu jednoj “ošamućenoj ovci” da se vrati u stado, da se vrati iz svog filma, jer ovaj život nije film, a ON nije Hamlet, njegov brat ni približno Horacije, a nema ni strica Klaudija!? Jedino ga možda progoni Šekspirov Duh, od koga nema mira i zbog koga mesecima proganja nedužne, ne u državi Danskoj, nego u državi Srbiji… Političare, novinarke, predsednika države, premijera…
Ili je možda ipak umislio da je Forntibras, koji će na kraju stvarne predstave – “gaziti po krvi nastradalih”!?
Uostalom, ovaj čovek ide Srbijom u svom filmu ( ali bez tadića, bar za sada?!) , priča ono što mu tog trenutka “padne na pamet” I niko ga ne gleda niti sluša… Jedino ga prate “njegovi” iz ispostave Si-En-Ena, kaubojske postave u Beogradu, TV N1!
Na sceni je nova javna blamaža “odbegle ovce iz zdravorazumskog stada” – koja rasteruje i ono još malo pre
ostalih gledalaca ove američke televizije.
Pa ipak, budimo pastiri, bar pokušajmo, da vratimo ovog “nesrećnika” stadu iz koga su ga, “njegovi demoni silom oterali”….