Iz sasvim pouzdanih i upućenih izvora antikorupcijski portal Embargo saznaje, da je u gradskoj Upravi, zgradi Arhiva, u Gradskoj kafani, i svuda među malobrojnim pristalicama Zelenovića, Dušana Petrovića, Ćonjagića, Žoje i ostalih satrapa vlasti – strogo zabranjeno spominjanje samo jednog prezimena: Malović! Nedaj bože da neko saa takvim prezimenom dođe I traži posao… Oterali bi ga kao “ gluvo pašče”… Niko ne zna pouzdano zašto, ali svi znaju da se od tog prezimena gradonačelnik Nebojša Zelenović uznemiri, uši zacrvene, a obrazi porumene, oči poskoče na vrh čela, skoro isto kao kod “fazana pred parenje”…. Slično stanje zadesi sve njegove saučesnike u “ bušenju gradske kase”…
Ko je u stvari taj Malović, za koga godinama pričaju da je “alfa i omega” naprednjaka u tri okruga okolo? Ma, u pola Srbije? Niko od njih pouzdano ne zna ni kako izgleda… Od straha i pri samom pomenu njegovog imena, dobijaju vrtogglavicu I mučninu u stomaku! Neki pričaju, da je visok “preko dva metra”, mrkog pogleda, još prekornijeg držanja… Dodaju i to, da ga se i njegovi saradnici podjednako boje kao i politički protivnici…
Idu toliko daleko u ispredanju priča, kako taj “politikon” skoro nikada ne spava, da sve nadgleda danonoćno, da ima najšira moguća ovlašćenja sa samog vrha države…Da mu niko ništa ne može!? Ne znaju čime se konkretno bavi, ali veruju da mora da radi neke veoma važne državne poslove?! Valjda, čim je tako tajnovit I nedodirljiv, vele zabrinute “šabačke dosmanlije””…
E, sad, misteriju htedoše da preseku kolege iz “Podrinjskih” jednim sasvim laganim, ali ohrabrujućim tekstom podrške preplašenim “šabačkim zečevima iz žutog legla”, ne bi li pred “ odsudne političke bitke” razbili maler i oterali strah svojim mecenama i vlastodršcima ( bez narodne podrške?!).
Stisli oni petlju da konačno reše tu misteriju ko je Malović, pa dohvatiše jedinu fotku koju su posedovali sa likom nekog Malovića, tik “ u korak” pored predsednika Srbije! “Lupiše i ostaše živi”, kako je Glavni odbor naprednjaka konačno smenio tog “Malovića koji plaši šabačku dosmanlijsku decu, dolazi im u snove i traži da vrate oteto – prokleto”?!
Kažu da se ova vest “Podrinjskih dva dana i noći slavila u Gradskoj kafani”… Nazdravljalo se novinarskoj hraabrosti i tačnosti!
I šta posle svega: prosto nemamo srca da ih baš toliko razočaramo, a moramo: Niti je Malović smenjen, niti je ovaj sa njihove slike taj Malović! Što bi deca rekla, duplo golo! I što je još gore po svih njih: misterija Malović se ovim samo još više pojačava…
E.E.