Ništa nije gore od mržnje i želje za osvetom. Ono što je poslednjih nekoliko godina obuzelo političkog profitera Dragana Đilasa – mirne duše moglo bi se podvesti pod ranije rečeno. Ali, zaboravlja ovaj ne(omiljeni) srpski političar da svaka politika revanšizma podrazumeva savršenu političku i moralno-materijalnu čistotu njegovog realizatora?! Što se naravno za ovog čoveka nikako ne može reći. Sve njegove afere, osvajanje vlasti u stranci i državi, cepanje matične stranke (DS) u kojoj je bio čak i na njenom čelu, nikako ne idu u prilog političkoj biografiji ovog čoveka.
Njegova želja za povratkom na političku scenu Srbije jača je od svake neumitne realnosti i istine od koje on godinama beži kao „ đavo od krsta“: A to je, da ga narod neće, da je njegovo biračko telo vrlo opskurno, limitirano i da se svakim danom, sa svakim novim ispadom njegovih „Orka trkača, Obradovića, Zelenovića i Bastaća“ – i dalje osipa. Zato je njegova jedina opcija, jedina izlazna strategija političkog beznađa i sigurnog izbornog fijaska, bojkot! I samo bojkot!
Za taj cilj, da kroz neki bojkot izbora i svega aktuelnog i legitimnog u Srbiji, Đilas je spreman da žrtvuje sve. Baš sve. Đilas je danas spreman da bude „veći nacionalista od Obradovića“, veći „ Rus od Putina“, jači „ desničar od svih desničara“ – samo ako je to put ka konačnom cilju: osvete svima koji su danas protiv njega, protiv njegove nihilističke politike koja je van svake pameti i racionalnog?!
Nihilizam koji izvire iz svake Đilasove rečenice, poricanje svih aktuelnih današnjih društveno-političkih vrednosti ograđen je ličnom mržnjom prema samo jednom čoveku! To je danas njegov lični Manifest, dok su barjaktari te pogubne gubitničko-rušilačke politike Obradović, Zelenović i Bastać. I to u meri u kojoj im pristižu „ redovne apanaže“ merene na kantaru agonije vremenski pregaženog čoveka. Što je brutalnost i bašibozluk jači i veći, to je i apanaža jača. Što se bliži vreme za očekivane izbore, to će kesa „našeg nihiliste“, biti sve lakša?! Ali, to kao da ne brine njega i one koji je prazne, jer su dotoci još uvek veoma jaki čak i sa srpskih izvorišta, za koja mnogi veruju da su tobože odavno presušila…
Jer, kako reče jedan njegov bliski saradnik, „ nema te kese koju neće isprazniti Dragan Đilas, samo da doaka jednom čoveku, koji se zove Aleksandar Vučić“!? Želja da ga po svaku cenu politički satre, odavno mu je pomutila razum i učinila ga ozbiljnim zavisnikom mržnje, od koje je „obnevideo i otupeo“, pa ne vidi da je u toj borbi ostao skoro sam. Sa šakom nebitnih i isluženih, od kojih je pobegla i sopstvena senka…
P.J.