Koliko naš narod zaista zna o Milošu Velikom? Pitanje je. Moramo poštovati našu istoriju i znati barem osnovne stvari o našim velikanima.Miloš Teodorović Obrenović (rođen 18. marta 1780. ili 1783. – preminuo 26. septembra 1860). Bio je knez Srbije od 1817. godine. Pre toga je bio drugi vrhovni vožd od 1815. godine, a 1830. dobio je dostojanstvo naslednog Kneza. Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine.
Miloš Obrenović je bio sin Višnje Urošević i njenog drugog supruga Teodora Mihailovića, siromašnog seljaka iz Crnogorskog sreza Užičke nahije. Rođen je u selu Gornja Dobrinja kod Požege. Miloš je bio najstariji od trojice sinova koje je ovaj par imao. Imao je rođenu braću Jevrema i Jovana. Njegova majka je bila udata za Obrena Martinovića iz Brusnice, pa je Miloš imao i polusestru Stanu i dvojicu polubraće, Jakova i Milana. U svojoj mladosti, Miloš je bio sluga u porodici Aksentija Ječmenice, bogatog trgovca stokom sa Zlatibora. Oženio se 1805. Ljubicom Vukomanović.Miloševo prezime je bilo Teodorović.
Prezime Obrenović preuzeo je po svom polubratu Milanu, istaknutom vojvodi, koji je imao veliki ugled u narodu. Međutim, nije jasno kada je Miloš počeo da koristi prezime Obrenović. Uobičajeno mišljenje je da je to uradio posle Milanove smrti 1810. godine, mada novija saznanja pokazuju da je još 1808. počeo da se potpisuje kao Miloš Obrenović. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu.Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije.
Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao borac da bi zbog zasluga dogurao do zvanja vojvode, istakavši se u borbama kod Užica.Nakon kraćeg vremena i pojačanog terora osmanlija stao je na čelo kao izabrani vođa Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu, 1815. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore sa Turcima. Sklopio je usmeni dogovor sa Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi.
Za vreme njegove prve vladavine, upornom diplomatijom, Srbija je postala autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva i ukinut je feudalizam nakon čega je nastao novi društveni sloj slobodno seljaštvo. Po okončanju Drugog srpskog ustanka, knez Miloš Obrenović se opredelio za stvaranje i jačanje srpske državnosti diplomatskim metodama i postepeno osvajanje državnih ovlašćenja od Osmanskog carstva. Period od 1815. do 1833. godine obeležen je stvaranjem organa vlasti Kneževine Srbije u selima, okruzima i nahijama, čija su ovlašćenja postepeno rasla.
Tokom njegove prve vladavine osnovane su 82 škole, 2 polugimnazije, 1 gimnazija i Liceum Knjažestva serbskog, koji predstavlja temelj visokog obrazovanja.Vraćen je na vlast posle Svetoandrejske skupštine 1858. Tokom kratkotrajne druge vladavine usvojen je Zakon o skupštini čime se u zemlji utemeljio parlamentarni sistem.
Kad je knez Miloš oslobodio Srbiju i zaveo neki red u zemlji, onda oni koji su polagali neko pravo na zasluge u zemlji, a vele da ih je bilo pet ili šest, dignu se pa Knezu Milošu u Kragujevac. Knez Miloš ih lepo primi i upita ih što su došli.- Pa, Gospodaru, reći će jedan od njih, došli smo da te molimo da podeliš Srbiju na spahiluke, te da i nama daš po koji spahiluk, jer i mi imamo zasluge za ovu zemlju, pa je pravo da budemo spahije.- Kakve spahije, oca vam vašeg, zar se mi borismo i krv prolivasmo dok isterasmo spahije iz zemlje. Turci su bili spahije u ovoj jadnoj zemlji, pa sad da dam narodu krštene spahije da mu krv sisaju.Dugo su ćutali ti narodni trudbenici, pa će onda tek jedan od njih reći:- Pa, Gospodaru, kad to ne daš, a ti nam daj titule grofova, barona…Jes, jes, otac ti je bio kozar ti trebaš da budeš grof… jok more, batali.- Pa, kad nam ni to ne daš, a ti nam bar dopusti da se zovemo kao oni Rusi – Korzakov, Gorčakov, Dondukov…- E, to more, odgovori knez Miloš. Eto, ti se zovi, ukazujući prstom na svakog, Šarov, ti – Zeljov, ti – Belov, ti – Garov, ti – Murgov.To su imena volova.
I na kraju istaknimo za neznalice iz dela današnje opozicije da je 1898. godine kralj Aleksandar Obrenović obznanio da je njegovom slavnom pretku zvanično dodeljen epitet Miloš Veliki i da je tada donet i zakon o uspostavljanju Ordena Miloša Velikog, koji je do 1903. bio najznačajniji orden u kraljevini, a za to vreme dobilo ga je samo devetoro ljudi.Da je za Miloša i društveno korišćen epitet Veliki, godinama nakon njegove smrti, ali i ukidanja ordena u njegovu čast, svedoči jedna od glavnih ulica u Beogradu.Ulica kneza Miloša do 1946. godine se zvala Miloša Velikog.
S obzirom na rutu kojom novi auto-put prolazi, pored Gornje Dobrinje u kojoj je Miloš Veliki rođen, Takova u kom je podigao ustanak, Obrenovca koji je po njemu dobio ime, odluka da se taj auto-put zove Miloš Veliki deluje sasvim razumno i pravedno.Miloš Veliki je to zaslužio!Hvala mu na svemu što je učinio za Srbiju i srpski narod!U mnogim stvarima treba da se ugledamo na Miloša Velikog!
Dr Uglješa Mrdić
04.septembar 2019. godine