U opoziciji ni proteklih dana ništa novo. Tadić je govorio o tome kako je spremno i hrabro, demokratski hladan ko špricer, sišao sa vlasti. Djilas o pola miliona evra i poštenju, Jeremić o skromnosti i budućnosti, Boško o patriotizmu i pristojnosti … Za njima iz „medijskog mraka“ kao beli zečevi iskaču silni „nezavisni“ analitičari, novinari, kolumnisti i komentatori i šire se po „nezavisnim“ medijima, „nezavisnoj“ N1, „nezavisnom“ NIN-u, Peščaniku, Vremenu…
I po običaju i „kosači“ i „vodonoše“ šta god da su nameravali ili rekli o poplavama, ekonomiji, cenzuri, izborima, gradskoj vlasti, vladi ili predsedniku govorili su o sebi. Svi o reda, opet po običaju, projektovali su sopstvene karaktere, frustracije, poraze, iluzije i obmane, od „dezertera“ iz Peščanika koji poziva na „tuču“, do Tadića koji još uvek očekuje glavnu ulogu u „nekom novom filmu“ i Djilasa koji još uvek ne shvata da je „provaljen“. U tom „letu iznad kukavičjeg gnezda“ neočekivano je „zablistala“ jedna profesorka Univerziteta ( Jelena Dj. FPN ). Njen „Lični stav“ iznet nedavno na dve strane u niskotiražnom Vremenu počinje naizgled racionalnom tvrdnjom i korespondira sa našim uvodnim pasusima, da u „ljudskom svetu postoji ogroman broj iracionalnih, čudnih, teško razumljivih radnji, praksi, reči…
“ Profesorka zatim tvrdi da veliki broj humanističkih disciplina pokušava da dešifruje i razume te nerazumljive pojave i stvari. Ali tok „misli i svesti“ naglo se pogoršava. Prebacuje se na beogradsku „pešačku zonu”.. Posle par pasusa, vidi se, profesorka se žali da ne može da shvati „šta beogradska vlast… želi da postigne“ odlukom da prostor izmedju Trga republike i Studentskog trga „pretvori u pešačku zonu…“ Pomoću neverovatnih spekulacija, „mentalno-političkih lutanja“, „logičkih ispada“ koje je teško razumeti i još teže prepričati dolazi do nemogućeg zaključka da se sve sa pešačkom zonom zasniva na jednoj jedinoj ideji vodilji – „odvojiti ‘elitu’ od ‘naroda’ !!?“ Tačku na taj kapitalni posao „odvajanja elite od naroda“ kako je, „otkrila“ profesorka, trebalo bi da udari popločavanje Trga Republike i par ulica okolo !!? Tesko je pronaći vezu i smisao ali Profesorki je sinulo pred kraj teksta. Na trgu je pronašla centar „kruga dvojke“. A „u centru tog simboličkog kruga dvojke – kako otkriva – nalaze se gotovo sve najvažnije kulturne ustanove…. Rektorat BU, Filološki, Filozofski, Prirodno-matematički fakulteti, Filharmonija, Kolarac, Kinoteka, Etnografski muzej, Narodni muzej, Akademija nauka i umetnosti, Narodno pozorište.“ I sad ne lezi vraže ispostavlja se u „profesorskim nebulozama“ da je sredjivanje Trga republike, pomeranje jedne trolejbuske stanice i proširenje pešačke zone ustvari pakleni plan komunalnih vlasti da se „zatvori“ prilaz pomenutim. institucijama a da je krajnji cilj „da što manji broj ljudi može lako do njih da stigne…“ do pozorišta, muzeja, fskulteta … !!? Teško je shvatljivo ali ni to nije kraj „zavedene mašte“. Profesorka J. tvrdi „ništa od svega nije obična radnja rekonstrukcije grada, već duboko simbolički akt poništavanja ‘političkih neprijatelja’, i ‘nervnog sistema druge Srbije’ „. Dakle, zaključuje profesorka, „sve je jasno, osim ćutanja institucija koje bi valjalo da imaju identitet i dignitet, a i znanje da razumeju šta stoji iza svih pomenutih graditeljskih odluka“. Šta reći posle svega osim jadna neshvaćena profesorka J. Sve te brojne institucije u kojima sede akademici, profesori, umetnici, pisci… ćute, niko je nije shvatio. Niko je ne razume. Eto kako šurovanje sa „opozicionom menažerijom“ upropasti čoveka, lako navuče na tanak led, degradira na njihov politikantski nivo i „pomuti racio“. E. E.