Duga je ruka pravde, nepravde još duža… Pogotovo kad je odmeravaju pojedine sudije Višeg suda u Šapcu, onako, „ni po babu, ni po stričevima, al po interesu – novca jedinoga“!?
Ne znamo kako drugačije da se protumači „veličanstveni pokušaj pranja nasilničke biografije učitelja iz lozničke opštine“? Ne znamo kako drugačije da okarakterišemo ( a da se ne mešamo u tu famoznu nezavisnost nosioca pravosudnih funkcija!?) ono što je jedno šabačko sudsko veće Višeg suda nakaradno odlučilo?! Da pravosnažni sudski postupak, sa rešenjem o priznanju krivice nasilnika u porodici – zgazi, pljune istini u lice i sve vrati na početak….Sačuvaj me bože, ovakve šabačke pravde!?
Visoki savet sudstva će o ovom slučaju naknadne ne(pravde) tek raspravljati! Mora, jer ovakvo nešto je možda i nezabeleženo u suduskoj praksi čitavog okruga: da se nasilnik nad sopstvenom suprugom, posle priznanja krivice i nagodbe sa tužiocem o visini kazne – naknadno, uz pomoć „ nekakvog advokata špekulanta“, seti, da nije ni pipnuo nesrećnu ženu, pa čak da te večeri i nije bio u proodičnoj kući, te tako i nije mogao da joj učini ništa nažao!?!
Da ironija slučaja bude još gora i teža po istinu, po sve one žene koje godinama trpe nasilje svojih muževa – sudsko Veće Višeg suda u Šapcu je donelo odluku o obnavljanju postupka, a da nema ni jednog jedinog novog dokaza ili činjenice koja bi stala u prilog ovoj „suludoj sudskoj odluci“?!?
Pardon, ima: Posle više od godinu dana od ovog slučaja učitelja siledžije ( čujte, čoveka koji radi sa djacima, tuče sopstvenu ženu, to je tek posebna tema za državu Srbiju!?), naravno da je „naštelovao svedoke, naravno da je ubedio prestravljenu i od prisile sasvim obuzetu suprugu, da promeni ploču“? Da još ispadne, kako je ona možda samu sebe vukla za kosu po podu, udarila samu sebe pesnicom u glavu… I tako dalje, i tako dalje…
Sramotno sudsko Veće Višeg suda u Šapcu, je sve to prenebreglo, sve činjenice, čak i posle žalbe tužioca – sasvim gurnulo pod tepih i poverenje poklonilo „ onom, „nekakavom ( svakakvom?!) advokatu“, koji bi izgleda „ za još malo veću šaku srebrnjaka ubedio ovo sudsko Veće i da se žrtva izvini gospodinu učitelju-nasilniku“!?
Jel to doprinos sveopštoj svetskoj borbi protiv nasilnika u porodici? Jel to doprinos sveopštoj klimi demokratizacije društva, razvijanja osećaja solidarnosti i humanosti? Naravno da nije. Pojedinim sudijama šabačkog Višeg suda – ipak je draža kesa od žrtvinog stresa,lična sreća od tuđih nesreća…
Samo, pitamo se dokle? Dokle će pojedine sudije da zaključavaju istinu, a otključavaju neistinu? Dokle će sramotu sakrivati ispod sedih toga, poput ljutih babaroga…Ali, idemo redom….
Uskoro opširnije o školskom primeru nasilja u porodici, i to od čoveka koji tuđu decu vaspitava, uči lepim manirima i poštovanju najbližih… Ali, dok je ovakvih sudija, ovakvih sudskih Veća – dotle će u Srbiji biti i dalje porodičnih nesreća…
(nastaviće se)