Da bruka i sramota “ žive dovijeka” smo znali. Ovo stvarno nismo! Ono čime se ponose dvojica šabačkih funkcionera, Nemanja Pajić i Sofronije Čonjagić gore je i od te sramote, gore je i od najvećeg jada?! Jer, kako drugačije okarakterisati one koji se javno hvale da su “stožer” pobedničkog tima čoveka koji “ ne može da progovori, a da ne oplete Srbe, Srbiju i sve u njoj, koristeći pri tome najpogrdnije i najuvredljivije epitete”…
Ako je neko mislio da nema takvih funkcionera u Srbiji, kojima je čast ispod kolena,dok se obraz vuče po hrvatskim lugovima – grdno se prevario! Ima Srbija takve, koji su spremni da “ veru prodaju za predjelo”, da učine sebe i sve one koje kobajagi predstavljaju jadnim i bespomoćnim pred novim naletom hrvatske ustašoidno-šizofrene politike oličene u liku i delu njihovog novog predsednika, “ isfrustriranog mladoustaškog satnika, Zorana Milanovića”!?
Desi se nešto do sada neviđeno: Ustaše “Sofronije i Necaj od Peći” – Ustaše svi zajedno za Zoranom Milanovićem! Da se slikaju, da proslave pobedu “ svoga predsednika”, kako dolikuje svima kojima je i dalje preča pretnja neke nove ustaške kame od srpskog ognjišta i pravoslavnog zaveta…
Posle grljenja i ljubljenja sa šiptarima iz Peći, Pajić i Čonjagić su otišli ovih dana korak dalje u svom svom bezumlju, mržnji koju, sada već otvoreno, iskazuju prema svojim sugrađanima Šapčanima, ali i prema svim ostalim građanima Srbije! Osim, ako oni već vide ono što mi ne vidimo, a što je najavila njihova lokalna svaštara u tekstu kroz koji se veliča pobeda novoustaše Zorana Milanovića za predsednika “ lijepe njihove ustaške naslednice”…
Ko i sa čijim pravom sme da Šabac naziva nekakvim “predvorjem Jevrope” u koje treba da ih uvede niko drugi, nego čovek koji je svoju predsednički kampanju vodio ne biraju reči niti načine da opet ponižava i najstrašnije vređa Srbe i Srbiju? Osim, ponavljamo, ako opet tamo neki bolesni umovi ne crtaju neku novu kartu te njihove Jevrope, u kome Šabac više nije deo Srbije i srpskog naroda?
Ali, ni tu nije kraj ponižavanju Srba i Srbije, već ova dvojica Šapčana, se još hvale onim čega bi se pametan itekako postideo: Kako su bili glavni stožeri kampanje ovog ustaše početnika, u kojoj se javno hvalio kako mu je deda bio ustaša?! Da nije i on pravio djindjuve od odsečenih srpskih ušiju, ili od, na živo povađenih zuba srpske nejači? Jesu li to zaslužile na desetine hiljada onih koji su svoje živote dali na Ceru, da im ovakvi potomci sa potomcima zlikovaca prave selfije nad još uvek neznanim gubilištima …
I nije samo to. Da zlo bude veće, oni se gnušaju srpske istorije i tradicije. Dive se umetnosti življenja Šapca nekada… Valjda iz vremena kada su njime vladali Austrijanci. Hteli bi izgleda da opet muziciraju svojim gospodarima valcere na klaviru…Kao nekada, dok je srpska truba svirala samrtne juriše na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu…
Ili bi možda više voleli da muziciraju novim “Crnim legijama smrti” onu “ Za dom spremni!”, da opet čine ono što su dva puta u tako davnoj istoriji činili…
Srbija nikada nije bila politički jedinstvenija. Dve trećine njenih građana čvrsto stoji na pozicijama čuvanja nacionalnogg identiteta, dostojanstva koje nijedna, ma koliko velika sila bila – ne može pogaziti. To je preksinoć jasno i glasno ponovio i predsednik Vučić!
Ali, uvek je žito imalo kukolja. Uvek je bilo onih koji bi “prodali veru za predjelo”, kojima je lični interes preči od svega drugoga… Ovim “jadnicima ni Viktor Igo ne bi mogao pomoći!? Pa, zašto bi mi…
Macvanski.info