Sve u životu se mora zaslužiti. Skeptici kažu, da ni sreća nikada ne dolazi onako bez veze, već i da se ona mora zaslužiti!? Pa, čime je onda srpska opozicija zaslužila da na predstojeće sigurne ovogodišnje izbore dobije neočekivani poklon, snižavanje izbornog cenzusa za ulazak u Skupštinu, sa 5 odsto na veoma povoljnih 3 odsto?
Naravno, mislimo na one koji će ipak ići na izbore, a verujemo da će mnogi na kraju popustiti, ne zato što bi to bila njihova volja – nego što će to biti ultimativni zahtev mentora i spoljnih finansijera… Pogotovo, ako se ostvari ova najava, odnosno ponuđena Vučićeva “gorka šargarepica upakovana kao lepi Božićni poklon svojim političkim protivnicima”…
I odmah da bude jasno: ne poteže ovaj skakački potez “velemajstor” Vučić da bi time privoleo ĐIlasovce, Jeremićevce, Obradovićevce i ko zna koje sve dugogodišnje političke gubitnike – da izađu na izbore! Nego, ovim šahovskim manevrom, koji bi, mi početnici, ladno mogli nazvati kraljevim gambitom, mada ( svi znaju da postoji “ neki damin gambit!?) želi da srpskoj javnosti pokaže i dokaže da mnogima neće pomoći ni drastično umanjenje izbornog cenzusa, jer će i taj prag biti previsok, kao za pudlicu običan seoski prelaz na ogradi od pruća…
Niti treba razmišljati da je neko spolja na ovu ideju “ naterao Vučića”, jer svi dobro znaju koliko je samouveren i siguran u svoj rad i sve ono što je do sada uradio za Srbiju. Takođe, niko ne veruje da će ovaj “mamac” progutati i dosadašnji gubitnici, jer, razjedinjeni i podeljeni u svoje male udžerice, teško da u njih mogu okupiti po 90.000 glasača, koliko bi trebalo za ovaj novi cenzus, ako bude i zvanično usvojen?
S druge strane, mnoggi se sada javno pitaju, da li je ičim srpska opzicija zaslužila ovakav ustupak pred izbore? Odgovor je više nego jasan. Nije. Ničim. Politika koju vode, je u stvari politika bez politike. Nasilje, mržnja, ogovaranje i skoro svakodnevno plasiranje lažnih vesti – deluju kao pokušaji brodolomnika na sred okeana da u lavoru doplovi do obale ili luke spasa?! Njihove namerno plasirane laži, neargumentovane priče koje danas šire njihovi narodni poslanici više ne zavređuju ničiju pažnju, pa su time postali samo predmet podsmeha i sprdnje… Kad pojedinci jednom prodaju svoj kredibilitet za šaku evra, nikada se više on ne može povratiti, niti se ičim više može kupiti! Pokušaji projektovanja stanja sa kraja devedesetih u Srbiji, bi bilo isto kao kada bi danas konjicom krenuli u otvoreni juriš na tenkove, ili kada bi na šahovskoj tabli pešacima pretili kraljici, topovima i lovcima…
Ali se zato ukazala šansa nekim drugim, po malo medijski zapostavljenim političkim snagama u Srbiji! Pre svega, ovo je sjajna šansa za Desnicu Miše Vacića, da sakupi rasejane glasove radikala, DSS-a, pa i razočaranih demokrata… Niži cenzus bi bila velika šansa i za koaliciju Šapić-Stamatović. Ovaj dvojac je na vreme shvatio da u politici nema emocija, da se više ne smeju voditi ličnim osećanjima i željama, i da je za širu podršku naroda potrebno imatri mnogo racionalnije i svrsishodnije političke odluke neopterećene onim pređašnjim lošim stvarima.
Macvanski.info / Embargo