Uvek volim na podsetim javnost na humana dela. Naš narod je u više navrata u svojoj istoriji pokazao da je human i u najtežim trenucima. Jedan od tih trenutaka dogodio se davne 1885. godine.
Taj događaj se u mojoj porodici prepričava sa kolena na koleno od mojih čukundeda i čukunbaba, pa do današnjih dana. A tiče se razloga zbog kojeg je u holu zgrade međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi postavljena tabla sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.“ Ta tabla je postavljena u znak sećanja na priznanje koje je ova organizacija dodelila Vladi Srbije i srpskom narodu.
Sve je počelo širenjem Bugarske na Balkanu poslednjih decenija 19. veka. To je bilo direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa iz 1878. godine i za tadašnju Kraljevinu Srbiju predstavljalo direktnu opasnost i provokaciju.
Posle neuspele diplomatske aktivnosti srpski kralj Milan Obrenović je Bugarskoj objavio rat. Srbija je u to vreme već imala uređene bolnice, a već je osnovan i Crveni krst. Bugarska, sa druge strane, nije imala ni vojne sanitete. Zbog ovoga, bugarske ranjenike nije imao ko da odnese sa bojišta ni da im pruži medicinsku negu. Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj državi.
Tada je iz zapadne i centralne Evrope jedini put do Bugarske vodio preko Srbije. I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video. Vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije na putu ka Bugarskoj.
Srbija je učinila i više od toga. Srbija je transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.
Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nikada u istoriji nije zabeležen. Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stanju.
U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost, a ploča sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija“ podignuta je u zgradi ove institucije u Ženevi.
Srpsko-bugarski rat je bio rat koji je 14. novembra (2. novembra po gregorijanskom kalendaru) 1885. godine Srbija objavila Bugarskoj, a čiji je neposredni povod bilo ujedinjenje Kneževine Bugarske i Istočne Rumelije, koje je izvršeno kršenjem odluka Berlinskog kongresa a na štetu Srbije i Srba koji su živeli na tim područjima pre i tokom Otomanske vlasti.
Smatrajući da je to poremetilo ravnotežu na Balkanu, kralj Milan Obrenović je vršio pritisak na bugarsku diplomatiju da se sporne odluke ponište, a kada mu to nije urodilo plodom odlučio je da celu stvar reši ratom.
Međutim, bolje naoružana i uz to bolje motivisana bugarska vojska izvojevala je pobedu na Slivnici, da bi ubrzo potom prebacila rat na teritoriju Srbije, što je dovelo do pada Pirota i povlačenja srpske vojske sve do Niša. Neočekivani uspesi bugarske vojske primorali su velike sile, u prvom redu Austrougarsku, da se uključe u posredovanju oko potpisivanja primirja. Mir u Bukureštu je zaključen 3. marta 1886. godine. Rat je doneo znatne gubitke i jednoj i drugoj strani, ali nije uticao na teritorijalne promene.
Imao sam potrebu da podsetim javnost na humanost naših slavnih predaka. Srbija je i kroz ovaj događaj pokazala da je jedna od najhumanijih država na svetu.
Živela Srbija!
Dr Uglješa Mrdić