I dok su zahtevi građana Šapca da Nebojša Zelenović podnese ostavku i raspiše izbore sve glasniji , on je sve agilniji u protestima u Beogradu, gde ima zadatak, da pod čadorom razapetim isped Predsedništva Srbije traži smenu Aleksandra Vučića.
Ne viđaju ga ni zaposleni u gradskoj Upravi, jer se odavno uselio na tavan gradskog Arhiva, te je tako „seo na glavu zaposlenima ove ustanove“, koji čudom ne mogu da se načude šta kod njih traži? Poveo ja sa sobom samo odabranu svitu, pa ga čak ni oni ne viđaju često, jer šparta po Srbiji i dere se na sav glas po gradovima, tražeći smenu drugih gradonačelnika po Srbiji.
Svi dobro znaju da ga u Beogradu niko ne zna! Ne podnose ga ni Vuk
Jeremić, ni Lutovac, a posebno Đilas, pa je ulazak u „visoko“ društvo
platio novcem iz budžeta, ojadivši tako građane Šapca ni krive ni dužne?
Umesto da u 42 mesne zajednice uvede vodovod i kanalizaciju, da gradi
puteve ili makar onu balon-salu u Drenovcu koju je obećao još 2016., za
vreme izborne kampanje, on trči u Beograd i ujedinjuje se u nekakve
belosvetske saveze i „noseći punu kesu para“!?
Kada mu je u Beogradu zapalo dežurstvo pod belim čadorom, slikao se tamo
sa lepim devojkama sa korpicama jagoda iz Pocerine i pelcerima
demokratije kako bi se primio i u Beogradu. One jagode sigurno nisu iz
Pocerine, već ih je kupio negde uz put. U pocerska sela ne sme nogom da
kroči, jer je izlagao seljake raznim obećanjima koje nije ispunio. Kada
su masovno zasadili svoje parcele vođem, obećao je da će u Šapcu biti
izgrađen Distributivni centra za preradu i otkup, da će im izgraditi
kvantaške pijace na veliko. Ništa nije ispunio i zna dobro da nema šta
da traži u Šapcu i okolini, pa se pod dirigentskom palicom svog mentora
Dušana Petrovića, bacio na Beograd. Ne sme da ode ni u jednu mesnu
zajednicu, gde su ljudi na galasanju za Savete mesnih zajednica izabrali
kandidate koje je predložio SNS. Izmislio je navodno da građani sami
odlučuju kako će trošiti novac od poreza. Ali, ništa ne ide preko Mesnih
zajednica, već se formiraju referndumi koje organizuje sve manji broj
njegovih pristalica. Šta se glasa i ko glasa, u selima pojma nemaju,
Tako je nedavno u Majuru, koji ima oko 6000 glasača, organizovan
takozvani referendum, i to na Vaskrs.
-Na taj nazovi referendum izašlo je tek oko 200 ljudi, koji su morali da
se potpišu da su glasali!? Među njima je bilo i onih koji su davno
umrli, pa ne znamo ko je njih potpisao, ili se u Majuru desili čudo, pa
su mrtvi oživeli na dan glasanja -sprdaju se sa Zelenovićem meštani
Majura. – Zelenović se inače strašno naljutio što su aktivisti SNS-a
angažovali republičke institucije da reše višedecenijske probleme ovog
mesta! Ljut je kao ris Zelenović, što se u Mačvanskom okrugu asfaltiraju
putevi, popravljaju ulice, jer tapiju na ceo Šabac i okolinu ima samo
„on i njegov politički otac“…
Zelenoviću utrapljuju kadrove iz drugih gradova da ih ovde udomljuje i
postavlja na rukovodeća mesta. Ovde ,tvrdi on, kultura cveta ,ali nikako
ne zna kako će sad da pokrije troškove prolećnog pozorišnog festivala.
Bilo je lepo kada su se pare trošile, jer je računao da će država Srbija
pokriti najveći deo troškova, ali im je lepo objašnjeno da para, da
neće dobiti onoliko koliko njima treba?!
Zelenović više ne može da natera svoje službenike da štimuju izdatke,
nameštaju tendere!? Opametili se i sada svi strahuju za svoju kožu, pa
je zbog toga Zelenović sve nervozniji i preti smenama, a od Dušana
strepe da opet ne počne da viče,skida kaput i skače po njemu kao što je
to mnogo puta ranije činio..
Zaposleni u gradskoj Upravi jedva čekaju da im vide leđa i rado bi se
pridružili graćanima koji protestvuju, ali ne smeju. Strah od gubitka
posla je mnogo jači od ličnog osećaja prezira i mržnje prema svom šefu
gradonačelniku Nebojši Zelenoviću…
Ekipa Embarga