Ko je čovek koji je juče javno pozvao na rušenje “fašističkog režima Aleksandra Vučića”, pozvao da se na ulici rešava ono što se u svakoj demokratskoj zemlji odlučuje ne izborima? Ko je čovek koji napadima na druge, sebe hrabri, zbog onoga što mu predstoji i što će se desiti?
To je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović,”Zelenko”, mesarev sin, “Donov potrčko”, neuki političar koji je umislio da je nešto mnogo bitan na političkoj sceni Srbije!? Koliko uopšte može biti bitan neko iza koga stoji dvadesetak hiljada lokalnih glasača ( prema podacima sa poslednjih lokalnih izbora u Šapcu iz 2016.godine), koga je i na svom “bunjištu” pobedio onaj protiv koga bi sada da digne “ tu svoju šaku jada”…
Ne radi to samo “nesrećni paranoični Zelenko” samo sebe radi, nego narod naš kaže, “kera laje sela radi”, jer želi po svaku cenu da sebe izdigne iznad onoga što je bio i što je godinama radio: “ orobljavao gradsku kasu, nenamenski trošio narodne pare”, pa bi sada da taj greh potre još većim! Da povede narod u uličnu borbu, da svoju lažnu demokratiju “začini nečijom krvlju na ulicama Beograda” i tako se pokaže većim i jačim od svojih takmaca, Dragana Đilasa, Boška Obradovića i Vuka Jeremića!? Zašto? Zato što ga odbacuju od svoga gubitničkog jata kao ružno pače pred let na jug! Nedorastao je i nezreo za njih, a hteo bi da bude veći i bolji! Zato što oni ne trpe provincijalca, pa još “Dušanovog učenika” koji je “pao” na banalnim stvarima: muljaži sa budžetskim sredstvima!?
“Zelenko je pao” na nečemu, što su njegovi “žuti” prethodnici doktorirali i što bi mirne duše mogli da budu predavači na nekom svetskom Arsen Lupen fakultetu…
Sada “Zelenko” ima novi zadatak. Okuražio se. Probio je led, položio ispit hrabrosti, tako što je pokriven do pola nosa skijaškom kapom, urlao, galamio koliko ga grlo nosi i lupao rukama o zid stanice policije u Guči!? Prišunjao se Obradovićevim kerberima, da i on pokaže koliko je hrabar da psuje i viče na one koji nisu tu, pa ga, niti čuju, niti vide… A, kad je nastala prpa, kažu očevidci, seo je u službenu škodu i ovu privatnu avanturu završio bežeći iz Guče za Šabac “koliko ga noge nose”!?
Nastavio je Zelenović i juče na Skupštini opštine Šabac svoje “junačko delo iz opsade policijske stanice u Guči”, pa je pozivao “ na ulicu”, da ulicom rešava ono što pametni rade na izborima… Zapretio je, pred svima, dolaskom u Beograd sa ogromnim brojem istomišljenika!? Kojim? Proteklog vikenda ni autobus nije mogao da napuni!?
Zato sada “traži da se po svim javnim preduzećima prave spiskovi, podobnih i nepodobnih”, da se odmah reaguje ako neko ne želi da ide na beogradski miting”!? Zaposleni, počev od gradske Uprave, pa na dalje, osećaju strah od odmazde, gubitka posla, ako odbiju da idu na beogradske proteste?! S druge strane, “očima ne mogu da ga gledaju”, a opet nemaju hrabrosti da mu se suprotstave?!
Roditelji su u panici, šta će da rade, kome decu da ostave na čuvanje, jer “moraju za Beograd”, “ da zurlaju i arlauču”! Za koga? U šabačke porodice uvukao se strah, nespokoj zbog čoveka koji je “izgubio kompas”, kome je strah od “ puta u Kinšasu” sasvim pomutio razum?! Jeza ih havata samo od pomisli što se njihov gradonačelnik “bratimio” sa onima koji rade na uništenju ono malo preostalih Srba na Kosovu…. Kao “ozebao sunce”, građani čekaju da država konačno “podvuče crtu” i učini ono što je odavno morala da učini.
Da su strah i mržnja nadvladali ono malo razuma, lepo se videlo i na jučerašnjoj skupštini, kada je “svemoćni Ćonjagić” morao da reaguje i da prekornim gestom i ni malo prijatnim rečima, da relaksira koalicionog partnera, kao da mu je davao terapiju?! Ko zna?
E.E. / EMBARGO.RS