Kažu, da se čovek pri kraju neke svoje misije promeni. Uozbilji, “dozove pameti”, pokuša da konačno bude ono što je godinama ranije trebalo da bude… A, nije. Nešto kao pranje savesti, čišćenje “sopstvenih štala” u kojima se zaparložila sujeta, ljubomora, sve ono što jednog državnog činovnika odvaja od poslodavca pričinjavajući mu se, da je veći i moćniji od njega samog!?
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja je na kraju svoje “povereničke” misije! Potrošio je drugi mandat. Učinio je ovu državno-činovničku funkciju kopijom sebe samog! Umesto da građani izabrane pojedince poistovećuju sa tom izbornom funkcijom, desilo se obrnuto. Da se ova izborna državno-činovnička uloga bukvalno poistovećuje sa likom i delom Rodoljuba Šabića lično. Da se mera kvaliteta ove funkcije meri i poistovećuje sa ne(kvalitetima) rada i ličnosti ovoga čoveka!?
A, to ne valja. I to iz više razloga. Prvo, što smo svedoci, na mnogim primerima, da ju je Šabić totalno privatizovao i prisvojio!? Umesto da on služi pređašnjem naslovu, povereništvo je postalo mera za njegove lične apetite, animozitete ili netrpeljivosti… Vešto stavljajući pređašnji naslov u službu svojih ( i ko zna sve još čijih interesa!?) Šabić je gradio sopstveni imidž navodno nesalomivog tipa koga, eto, aktuelna vlast hoće da slomi I slomi i podredi svojim političkim interesima…
I što je najgore, i Šabić se “primio”, pa je počeo da radi ono što nije njegov posao! Počeo je da glumi personu broj 1, baš kao što je to “onomad” radio njegov kolega Saša Janković pred smiraj mandata na funkciji Zaštitnika građana!?
Nema sumnje da će i Šabić proći kao i Janković. Na političku karijeru neka i ne pomišlja, jer oni koji su ga godinama svesno podržavali da stavlja prst u oko srpskim vlastima – sada će ga ostaviti na cedilu. Da se suši i razmišlja koliko je bio naivan i lakoveran…
Jer, umesto što je recimo jurio po beogradskom Pravnom fakultetu ko je od političara kad upisao, a kada završio Pravni fakultet, mogao je da uradi mnogo drugih pametnijih i za srpsku javnost korisnijih stvari: recimo, da natera “šabačke dosmanlije” da konačno javnosti otkriju ko živi “zadžabe” u 72 gradska stana? Imenom i prezimenom, ko, od kada i zbog čega živi o trošku građana Šapca, o trošku gradske kase? To što je načelnik Uprave grada pokušao da zamaže oči novinarima pričom o nekakavim udžericama, raseljenim i tobože u restituciji vraćenim stanovima prvobitnim vlasnicima – ne pije vodu! To ne prolazi ni u vrtiću, a kamo li kod građana Šapca…
Ali, Šabića to ne zanima. Poslednje mesece svoga mandata on troši “gurajući se na američku televiziju N1”, ne bi li se ubacio u ekipu koja odavno vodi “specijalni rat” protiv svega što je srpsko, a što predvodi Aleksandar Vučić ili Milorad Dodik!? Javnost ( doduše oni malobrojni koji gledaju ovu “CIA-CNN postaju u Beogradu”) mogli su nedavno da lično čuju Šabićeve besmislene komentare u kojima punim srcem brani NVO Kandićeve, kako jadikuje što država Srbija nije obelodanila vojne operativne podatke o rukovodećim kadrovima tokom sukoba sa NATO teroristima i šiptarskim narko zlikovcima tokom 1999.! Pri tome nudi objašnjenja nedostojna svakoga kome je i malo stalo do sopstvene zemlje…
I opet dođemo na isto. Opet nam se dešavaju iste greške. Ponavljaju nam se Šabići, Jankovići… A, dotle u Šapcu “cveta” nekažnjeno sve ono što se mirne duše može podvesti pod najblaže rečeno muljačine, pronevere… I opet narodnu imovinu nema ko da zaštiti. Gradonačelnik Šapca, “Zekaj od Peći”- likuje, kako njega “nema ko da uhapsi”?! Dokona šefica kabineta preti posredstvom društvenih mreža…Ni manje ni više, nego predsedniku države?
Zar je moguće da država na sve ovo trpi i ćuti? Ako smo donedavno bili jedina zemlja u kojoj kriminalci nisu u zatvoru, ne bi valjalo da tako i ostane?
E.E. / embargo.rs