Aktuelni ministar spoljne politike Slovačke, Miroslav Lajčák od 30. juna 2007. vršio je dužnost specijalnog izaslanika EU za BiH. Zbog svoje arogancije nije bio omiljen u Srbiji. Mnogi Srbi i domaći mediji zamerali su mu ponašanje poput zaštitnika na okupiranom terenu. Slično mišljenje delili su i strani mediji. Britanski dnevnik „The Guardian“ u decembru 2007. napisao je da se visoki predstavnik EU ponaša u Bosni kao feudalista, s obzirom da su njegove intervencije u politički proces izazvale masovne proteste i demisiju premijera Nikolu Spirića.
Dvanaest godina posle Dejtonskog sporazuma, Lajčák je još uvek izdavao pravne propise i razrešavao dužnosti izabrane predstavnike naroda, što su mnogi smatrali da nije u njegovoj nadležnosti i da je samovoljno menjao okvire dejtonskog sporazuma bez konsultacija sa političkom elitom ili javnošću.
Medju Lajčákovim kritičarima bio je u ono vreme i poznati srpski pisac Momo Kapor, koji ga je nazivao “zamenik predsednika” i 2008. godine objavio je članak koji bez cenzure prikazuje delovanje slovačkog diplomate:
“Miroslav Lajčák imenuje i razrešava funkcionere kako mu je volja. U skladu s tim, naredio je da se oduzmu sva lična dokumenta porodici Radovana Karadžića, da ne bi mogli da putuju dalje od Bosne, za šta im je trebala i posebna pratnja. Tako je supruga Radovana Karadžića, njegova ćerka sa mužem, pre svega njihova deca, Radovanovi unuci, koji su navedeni u pasošima svojih roditelja, zarobljenici nekadašnje kolevke bratstva i jedinstva, savremenog čarobnog eksperimenta zajedništva“ – napisao je izmedju ostalog Kapor. “Guverner Lajčák svojevoljnim držanjem Karadžićeve porodice u zarobljeništvu, prevazišao je epohu turske vladavine Bosnom, a takodje i praksu jednog od svojih prethodnika austro-ugarskog generala Oskara Poćoreka. Kako je poznato, austro-ugarske vlasti nikada nisu vršili hajku nad porodicom atentatora Mlade Bosne, a ni Turci nisu zarobili porodicu Starca Vujadina i ostale hajduke. Lajčák je to uradio u 21. veku i to u Evropi, čiji zakoni izričito definišu da pripadnici najuže porodice okrivljenog nemaju nikakvu odgovornost za dela njihovog člana. Zamislite sad da zabranite unucima okrivljenog sudom u Hagu da idu na zimovanje u planine ili ne daj Bože na letovanje na more, gde postoji mogućnost sustera sa svojim dedom koga i ne poznaju, jer ga nikada nisu ni videli! Osim toga, članovi Karadžićeve porodice imaju blokirane račune i zabranu bavljenja bilo kojom delatnošću koja bi im obezbedila egzistenciju. Izgleda da je austro-ugarski guverner Miroslav Lajčák preterao.
„Gospodin Lajčák očigledno želi da dovede porodicu Radovana Karadžića na prosjački štap, da bi članovi njegovi porodice bili prosjaci ili da bi umrli od gladi, čime samo demonstrira najčistiji humanizam evropskog tipa na ovom slučaju Evropa prikazuje svoju neodoljivu privlačnost i poziva nas da postanemo njeni članovi – ironičan je bio srpski pisac Kapor. Ko još nije vladao ovom našom nesrećnom Bosnom i ko još nije tuda prošao? Izredjali su se Turci, austro-ugarski vladari, doktor Ante Pavelić, poznati ustaša, pa sve deo nasmejanog Slovaka, Evropljanina i euro-gospodina Lajčáka, koji sve radi delikatno uz to i našim jezikom da mu svi razumeju.
Sećam se jedne pripovetke Ive Andrića iz vremena okupacije. Na obali Save je bila kafana Kod šest topola, a ispred nje tabla s natpisom:
„Svemu će jednom doći kraj“. Neki radoznao trgovac je pitao konobara šta znači taj natpis, na šta mu je ovaj odgovorio da svaki pametan čovek zna šta to znači, ali napisano je za budale koje to ne znaju – zaključio je Momo Kapor.
Miroslava Lajčáka su početkom 2009 godine imenovali po preporuci Brisela na funkciju ministra spoljnih poslova SR, za vreme vlade Roberta Fica. Najpre je vršio i funkciju specijalnog izaslanika za BiH, kasnije je na njegovo mesto došao Valentin Incko. U Srbiji ministra spoljnih poslova pominju kao ekstremo neljubaznog i arogantnog političara.
(nastaviće se)
embargo.rs