Beru se kupine, ali gazdi nije do pesme: Dele je na pola sa beračima, cena je kažu, sramotna

Nekoliko berača na imanju Milenka Nešića u Bogatiću vešto otkida krupne crne kupine i odlaže ih u plastične gajbice uz muziku sa zvučnika. I dok beračice hvale gazdu kako im je olakšao težak posao po velikoj vrućini, domaćinu Milenku nije do pesme.

Gleda crne veliki plodove Čačanke i Čester kupine kako se prelivaju se na suncu, onda završavaju u gajbici pa kod otkupljivača, gde će za prvoklasnu robu na blagajni dobiti tek 20.000 dinara za 400 kilograma koliko žene naberu za jedno popodne.

Kupina je ove godine dobro rodila, kvalitet je odličan, a poslednje kiše su dobro došle za nalivanje plodova. Ali, šta sve vredi kad je otkupna cena veoma niska, 50 do 60 dinara za kilogram. Radnici koji beru su plaćeni po kilogramu 25 dinara, što znači da kilo kupina delim napola sa beračem. To je sramota – jada se Nešić.

Proizvođači malina i kupina su, smatra on, iz godine u godinu u sve težoj situaciji. Prinosi su sve manji jer sa niskom otkupnom cenom proizvođači ne mogu da obezbede dovoljno novca da malinjake i kupinjake održavaju i posle berbe. Tako je bilo, podseća, sa cenom maline prošle godina, pa ove godine, zato što što maline nema dovoljno otkupna cena skoro cele sezone bila 250 dinara po kilogramu.

Velika su ulaganja u proizvodnju, pa proizvođači očekuju dobru otkupnu cenu od koje zavisi koliko će se zaraditi. Sve mora da se plati, ima i dosta ručnog rada, a kada je niska cena, kao ove godine, nestane i volja da dalje radiš. Verovatno ću jedan deo ove njive od 70 ari posle berbe iskrčiti. Ne mogu za džaba da radim – kaže Nešić.

Na osnovu velikog iskustva u proizvodnji kupine i maline, koje uzgaja punih 30 godina, Nešić smatra da se neizvesnost, zbog koje se poslednjih godina u Mačvi smanjuje proizvodnja, može da umanji ugovaranje proizvodnje i otkupa, kao što je regulisano u proizvodnji duvana.

Mačvanski Info / Telegraf / Foto: Telegraf