Bezmalo tri decenije traje razvlačenje Srbije kao pseće lovine stotinjak onih koji su sebi dali za pravo da uzmu sve ono što im ne pripada!
Bezmalo, tri decenije Srbija kao država, najpostojanija na Balkanu živi život nedostojan svoga renomea i višestoletnog ugleda: Zašto? Zato što su je takvom učinili oni koji su od nje samo uzimali, otimali i njen narod učinili balkanskim Palestincima!? Sprega politike kao jedinog pravog biznisa u Srbiji i novokomponovanih tajkuna ( lopova) učinila nas je bednijim i gorim od bilo kog drugog naroda na tlu Evrope…
A, onda, kada se sa novih vlasti pokrenuo opet iznova onaj zaboravljeni osećaj pripadnosti svome narodu, svojoj državi – rezultati jednostavno morali su da dođu! Pa i sreću treba zaslužiti. Zaraditi. Dugo, dugo vremena u Srbiji se živelo „ na foru“, bez osećaja za potrebu jačanja sosptvene države, osećaja pripadnosti srpskom identitetu… Decenijama je važilo u Srbiji samo jedno pravilo: svima plaćaj, ali državi nikako! Sve moraš ispuniti, samo državu izigraj. Prevari. Ne plaćaj ništa… Kasa prazna, svi nezadovoljni, traže uličnu pravdu svojstvenu samo neupućenoj hordi gladnih i prevarenih. U prve redove su se decenijama ubacivali isti oni koji su taj narod ostavili gladne i žedne, na ulici bez imovine i budućnosti njihove dece!? Paradoks kakvog nema nigde u svetu. Osim naravno u banana državama!
I kada se pojavio neko, kome je od sopstvenog novčanika, lagodnog života elite oko sebe, ipak preči srpski narod, interes većine, a ne lopovske manjine, opet problem: Šta će sad taj autoput? „Nesretnik“ Boško Obradović sada se javno pita: „ Zašto se kasnilo sa izgradnjom Miloša Velikog?“… Kakva glupost? Koliko mržnje ima u svima onima, koji i dalje brinu samo o sebi i svojim interesima…
Nije tako davno bilo, što juče reče Andrija Mandić, kad je jedan akademik tražio da lično plati jedan metar pruge Beograd-Bar, simoblizujući na taj način ličnu ljubav prema svojoj državi, svome narodu, svoj lični patriotizam kroz davanje, a ne uzimanje, krađu i otimanje!
Godinama unazad, umesto da se svi udružimo i pomognemo Vučiću u izgradnji Srbije, jačanju pravog patriotizma i ljubavi prema sopstvenoj državi i narodu, oni isti „ skakavci bi da i dalje jedu, grizu i razvlače i ono preostalo od sopstvene države“…U životu u kome nisu naučili da daju, nego samo da uzimaju, u životu u kome ih uopšte ne zanima opstanak sopstvene države ( jer su sebi i deci sagradili hramove daleko izvan granica ove zemlje!?) – baš i briga za Srbiju, autoputeve, bolnice, škole, fabrike, vrtiće…
Nema sumnje, da su pred Vučićem i kompletnim srpskim rukovodstvom odlučujući dani! Poruka koju je juče sa autoputa Miloš Veliki poslao srpskom narodu je više nego jasna: rešen je da nastavi ovim autoputem izgradnju Srbije u svakom pogledu. Ali, će prvo da izbaci kamenčiće iz sopstvenih cipela, koji ne bole, ali žuljaju, sprečavaju da se ide brže napred… Neki će zato završiti bačeni pokraj puta, u vrzini i koprivama, a bogami neki će morati „ da produže u Kinšasu“, kao krunski dokaz kako Srbija ima snage da kazni nevernike, one kojima je lični džep i interes preči od državnog i nacionalnog…