Jedna od najbezobraznijih, najpokvarenijih i najglupljih poteza bivše vlasti Demokratske stranke bilo je organizovanje prisluškivanja političkih protivnika. Tu pre svega mislim na prisluškivanje sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Imajući u vidu da je režim Borisa Tadića preko bezbednosnih službi i privatnih centara za prisluškivanje držao na prislušnim merama nekoliko ljudi koji su bili bliski saradnici tadašnjeg jednog od lidera opozicije Vučića, lično se smatram neopravdano oštećenim.
Naime, ako uzmemo u obzir da je bivša vlast u periodu do 2012. godine prisluškivala tadašnjeg novinara Radio Fokusa Vladimira Đukanovića, advokata Vladimira Božovića a preko njih i Aleksandra Vučića, onda su i moji razgovori s njima bili prisluškivani.
Zašto sam ih izdvojio? Zato što sam u opozicionom periodu do sredine 2012.godine bio autor i voditelj emisija na Radio Fokusu i pričao sam preko mobilnog telefona i po nekoliko puta dnevno sa mojim kolegom Vladom Đukanovićem. U istom periodu često sam se čuo telefonom sa Aleksandrom Vučićem. Takođe sam bio na stalnoj telefonskoj vezi i sa Vladimirom Božovićem. Sa njima trojicom sam u tom periodu usko sarađivao da li kao novinar i voditelj ili kao politički aktivista Srpske napredne stranke.
Takođe, radio sam sa Đukanovićem na Radio Fokusu i u periodu od 2005. do jeseni 2007. godine kada smo bili radikali. I u tom periodu sam blisko sarađivao i često se čuo i sa kolegom Đukanovićem i sa Vučićem i Božovićem.
U periodu kada su Đukanović i Božović bili direktno prisluškivani a Vučić preko njih, često smo pričali telefonom. To znači da sam bio i ja prisluškivan bez ikakvog naloga samo zato što sam pošteno i profesionalno radio svoj posao i imao svoj i lični i profesionalni, ali i politički stav.
Ovom prilikom osuđujem postupke Tadića i njegove ekipe i svih onih koji su učestvovali u ovoj aferi prisluškivanja.
Videli smo svi kako im se to vratilo i gde su sada na političkoj mapi Srbije. Mi koji smo bili direktno ili indirektno prisluškivani pobeđujemo iz izbora u izbore i na čelu sa našim predsednikom Vučićem imamo veliki rejting u narodu. A Tadićeva, Jeremićeva i Đilasova ekipa politički tone sve dublje i dublje.
Ovom prilikom osuđujem prisluškivanje i Gorana Vesića, Orhana Dragaša i svih onih koji su bili tada prislušna meta Tadićevog i DS-ovog režima. Sa Vesićem se u tom periodu nisam čuo telefonom, a sa Dragašem ponekad.
Takođe, želim da pohvalim sve one radnike BIA i MUP-a koji u tom periodu nisu učestovali u ovim sramnim prislušnin akcijama.
Hvala Aleksandru Vučiću što je narodu saopštio istinu o prisluškivanju!A meni preostaje da još jednom osudim postupke Tadića i njegovih saradnika u DS-u i da razmislim da li da ih sve tužim.
Ali kad se setim da bih sve te face poput Tadića i njegovih saradnika morao da gledam na sudu po nekoliko puta i da se raspravljam s njima, dobijam osećaj gađenja.
Bolje da to vreme koje bi trošio na sudske procese da potrošim na moje drage građane Srbije i da uradim nešto pametno za Srbiju i naš narod, a ne da gledam po sudovima te političke pojave iz prošlosti za koje se iskreno nadam da se više nikada neće vratiti na vlast. Ni Tadić, ni Đilas, ni Jeremić niti bilo ko od njihovih DS saradnika.
Dr Uglješa Mrdić6.avgust 2019. godine